Gb Giobbe, capitolo Libro di Giobbe, capitolo 5

»Завапи! Зар ће ти се неко одазвати?

Којем од светих ћеш се обратити?

Јер, безумника убија огорченост,

а глупана коље завист.

Видео сам безумника како пушта корен,

али убрзо му кућу прогласих проклетом.

Деца му далеко од сигурности –

сатиру их на суду, а никог да их избави.

Летину му једу гладни,

купећи је између трња,

а жедни жуде за његовим богатством.

Недаћа не излази из земаљског праха,

нити невоља ниче из земље.

Него, човек рађа невољу

као што варнице лете увис.

»Али, ја бих Бога потражио

и пред њега изнео свој случај.

Он чини чуда неистражива,

чудеса која се не могу избројати.

Он земљи дарује кишу

и пољима шаље воду.

Понижене подиже високо,

ожалошћенима даје спокој.

Он осујећује науме лукавих,

да им ништа не пође за руком.

Он мудре хвата у њиховом лукавству

и препреденима мрси рачуне.

Дању их обузима тама

и у подне пипају као да је ноћ.

Он убогога спасава

од њиховог оштрог језика

и избавља га из руке силника.

Тако за сиромаха има наде

и неправда затвара уста.

»Благо човеку кога Бог исправља.

Зато не презири стегу Свесилнога.

Јер, он рањава, али и превија,

удара, али и руком исцељује.

Избавиће те из шест тешких недаћа,

а ни у седмој те неће задесити зло.

У време глади откупиће те од смрти

и у рату од силе мача.

Штитиће те од опаког језика,

неће те бити страх кад дође разарање.

Смејаћеш се разарању и глади,

нећеш се плашити звери,

јер ћеш бити у савезу с камењем у пољу

и звери ће живети у миру с тобом.

Знаћеш да ти је шатор сигуран,

обилазићеш своје имање и ништа неће мањкати.

Знаћеш да ћеш имати много деце,

потомака као траве на земљи.

До гроба ћеш стићи у пуној снази,

као класје што се скупља у право време.

Све смо ово испитали, и истина је.

Зато послушај и примени на себе.«