Pro Přísloví, kapitola Kniha přísloví, kapitola 9

Poziv mudrosti i ludosti

Mudrost je kuću svoju sazidala

i za nju sedam stubova isklesala.

Poklala je svoju stoku, vino svoje začinila,

svoju trpezu postavila;

poslala je sluškinje svoje

i poziva sa najviših gradskih mesta:

„Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“

A bezumnome govori:

„Dođite, jedite moju hranu

i pijte vino koje sam začinila!

Okanite se lakoverja i živećete,

napredujte razumnim putem.“

Sramotu na sebe navlači ko podsmevača savetuje,

sebi škodi onaj ko kori zlikovca.

Ne prekorevaj podsmevača da te ne bi zamrzeo,

prekorevaj mudrog i voleće te.

Reci mudrom i biće mudriji,

pouči pravednoga i učeniji će biti.

Mudrost otpočinje bogobojaznošću

i znanje poznavanjem Svetog.

Sa mnom će se dani tvoji umnožiti

i godina tvog života biće mnogo.

Ako si mudar, mudar si za svoje dobro,

a ako si podsmevač, to ti je na teret.

Bezumlje je žena goropadna,

lakoverna i ničem poučena.

Ona sedi na vratima svoje kuće,

na gradskim uzvišenjima,

dovikuje onima što putem prolaze

i stazama svojim pravo idu:

„Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“

A bezumnome govori:

„Slatke li su ukradene vode,

ukusan li je hleb iz potaje!“

Ali on ne zna da su tamo pokojnici,

da su njene zvanice u dubinama Sveta mrtvih.