Act Skutky, kapitola Skutky apoštolů, kapitola 11

Петров извештај јерусалимској цркви

Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: „Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“

Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: „Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’

Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’

Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.

Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’

Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“

Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“

Црква у Антиохији

А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.

Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.

Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“

Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.