Ecc Kazatel, kapitola Kniha Kazatel, kapitola 8
Ко је попут мудрог човека?
Ко познаје значење ствари?
Мудрост човеку обасјава лице
и тврдоћу му лица омекшава.
Послушност цару
Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
а мудро срце зна и право време и начин.
Јер за све постоји право време и начин,
макар невоља велика притиска човека.
Тек, он не зна шта ће да се збуде,
и ко да му каже кад ће се шта десити?
Нема човека који влада ветром,
који ветар зауздава.
Нико не влада даном смрти,
од боја нема поштеде,
а неправда не спасава
оног над ким влада.
Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.