1Co 1. Korintským, kapitola První list Korintským, kapitola 13

Љубав

Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; не радује се неправди, а радује се истини; све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.