Php Filipským, kapitola List Filipským, kapitola 1
Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Христу Исусу у Филипима, заједно с надгледницима1,1 надгледницима Или: епископима. и ђаконима:
милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Павлова молитва за Филипљане
Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. У свакој својој молитви за вас увек се с радошћу молим због вашег удела у еванђељу од првог дана до сада, уверен у ово: Онај који је у вама започео добро дело, довршиће га до Дана Христа Исуса.
И право је да тако мислим о свима вама, јер вас носим у свом срцу – све вас који, било да сам у оковима, било да браним и учвршћујем еванђеље, имате са мном удела у милости. Бог ми је сведок колико, љубављу Христа Исуса, чезнем за свима вама.
И за ово се молим:
да ваша љубав све више и више обилује у спознању и свакој проницљивости, да можете да просудите шта је боље и да будете чисти и беспрекорни за Дан Христов, пуни плодова праведности који долазе кроз Исуса Христа, на Божију славу и хвалу.
За мене је живот Христос
Хоћу да знате, браћо, да је ово што ме задесило послужило напредовању еванђеља. Тако је свем преторијуму1,13 свем преторијуму То јест: свој царској стражи. и свима осталима постало јасно да сам ја у оковима ради Христа, а већина браће у Господу, охрабрена1,14 охрабрена Или: уверена. мојим оковима, све више се усуђује да без страха говори Божију реч.
Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље. Ови други из љубави, јер знају да сам овде ради одбране еванђеља, а они први објављују Христа из частољубља, неискрено, мислећи да ће мојим оковима додати још неку невољу.1,17 У неким рукописима је обрнут редослед 16. и 17. стиха. Па шта онда? Важно је да се на сваки начин – било из рђавих, било из добрих побуда – објављује Христос, и томе се радујем.
И радоваћу се, јер знам да ће се посредством ваших молитви и уз помоћ Духа Исуса Христа то што ме снашло преокренути на моје избављење1,19 избављење Или: спасење.. Жељно ишчекујем и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ћу имати довољно поуздања да се и сада, као и увек, Христос прослави у мом телу, било мојим животом, било смрћу. Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак. Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам. Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље, али ради вас је потребније да останем у телу. Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери, да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.
Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу – било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама – знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља, ни у чему се не плашећи противникâ. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога. Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате, водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.