Pro Přísloví, kapitola Kniha přísloví, kapitola 15

Благ одговор одвраћа јарост,

а груба реч изазива гнев.

Језик мудрих хвали знање,

а уста безумних сипају глупости.

Очи ГОСПОДЊЕ свуда су

и мотре и на зле и на добре.

Здрав језик је дрво живота,

а покварен језик крши дух.

Глупан презире очеву стегу,

а ко прихвата прекор, разборит је.

Велико благо је у праведниковој кући,

а опаком зарада доноси невољу.

Усне мудрих шире знање,

али срце безумних није такво.

ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких,

а миле су му молитве честитих.

ГОСПОДУ је одвратан пут опакога,

а он воли оног ко иде за праведношћу.

Строга стега чека оног ко крене странпутицом,

а ко мрзи прекор, погинуће.

Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ,

а некмоли људска срца.

Ругалац не воли оног ко га прекорева;

он мудрога не пита за савет.

Весело срце разведрава лице,

а бол у срцу сатире дух.

Срце умнога тражи знање,

а уста безумних хране се глупошћу.

Сиромаху је сваки дан рђав,

а веселом срцу гозба је непрестана.

Боље је мало са страхом од ГОСПОДА

него велико благо с немиром.

Бољи је оброк од поврћа где је љубав

него утовљен во где је мржња.

Нагао човек сеје раздор,

а стрпљив човек смирује свађу.

Лењивчев пут запречен је трњем,

а стаза честитога друм је простран.

Мудар син доноси радост оцу,

а безуман презире мајку.

Глупост радује човека без памети,

а уман човек иде правим путем.

Где нема савета, науми пропадају,

а где је много саветника, успевају.

Човек се радује када дâ прикладан одговор

– како је добра реч у право време!

Разборитоме стаза живота води навише,

да га сачува силаска у Шеол.

ГОСПОД руши кућу охолога,

а учвршћује међе удовичине.

ГОСПОДУ су одвратне мисли злога,

а миле су му мисли чистих.

Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима,

а ко мрзи мито, живеће.

Срце праведника одмерава одговор,

а уста опаких сипају зло.

ГОСПОД је далеко од опаких,

а молитве праведникâ чује.

Сјај у очима радује срце,

а радосна вест крепи кости.

Ко послуша прекор који спасава живот,

пребиваће међу мудрима.

Ко не мари за стегу, самог себе презире,

а ко слуша прекор, стиче умност.

Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости,

а понизност долази пре части.