Hebr Hebräer, Kapitel Der Brief an die Hebräer, Kapitel 6
Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт6,1 дела која воде у смрт Дословно: мртва дела. и вером у Бога, учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. И то ћемо учинити ако Бог дâ.
Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.
Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.
Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.
Извесност Божијег обећања
Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«6,14 1. Мојс 22,17 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.