Pro Õpetussõnad, peatükk Saalomoni õpetussõnad, peatükk 29

Kada tvrdoglavi još više otvrdoglavi uprkos karanju,

slomiće se nenadano i neće mu biti leka.

Kad se množe pravednici, narod se raduje,

a kad zlikovac zavlada, narod uzdiše.

Oca svog raduje čovek koji voli mudrost,

a s bludnicom ko se druži, imetak svoj ruži.

Car po pravdi zemlju gradi,

a gramzivi tlačitelj je razgrađuje.

Čovek što laska bližnjem svome

mrežu širi nogama njegovim.

U grehu je zamka zlikovačka,

a pravednik kliče i veseli se.

Pravednik razume slučaj siromaha,

a nepravednik za tu stvar ne mari.

Podsmevači grad razjare,

a mudri stišavaju gnev.

Kad se mudar čovek sudi s čovekom nemudrim,

ljutio se ilʼ smejao, počinka mu nema.

Krvnici mrze čoveka bez mane,

a pravedni mu dušu štite.

Svu ćud svoju istresa bezumnik,

a mudar se povlači i stišava.

Vladar koji sluša laži

imaće za sluge sve same zlikovce.

I siromahu i tlačitelju jedno je zajedničko:

obojici Gospod prosvetljuje oči.

Doveka će stajati presto cara

što ubogom sudi po istini.

Šiba prekora donosi mudrost,

a dete raspušteno sramoti svoju majku.

Kad se zlobnici umnožavaju, umnožavaju se i gresi,

ali će pravednici gledati njihovu propast.

Opomeni svoga sina i doneće ti spokoj,

i doneće radost duši tvojoj.

Gde viđenja nema, narod se razuzda;

a kako je blagosloven čovek što se pouke drži!

Rečima se ne popravlja sluga,

jer ako ih i razume, on se ne odaziva.

Vidiš li čoveka brzopletog u govoru?

Više je nade za bezumnog nego za njega.

Ko svom sluzi od malena povlađuje

za nevolju kraj mu sprema.

Razjareni svađu započinje,

goropadni obiluje gresima.

Bahatost unižava čoveka,

a ponizni zavređuje čast.

Ko se druži sa lopovom mrzi dušu svoju,

jer on čuje kletvu, ali je prećuti.

Strah čoveku zamku postavlja,

a zbrinut je onaj što se u Gospoda uzda.

Mnogi traže vladarevu naklonost,

ali od Gospoda je pravda za čoveka.

Nepravednik je mrzak pravednicima,

a zlobnicima je mrzak čovek čestitog života.