Mrk Markus, luku Markuksen evankeliumi, luku 5

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)

Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.

Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«

Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«

Затим га упита: »Како се зовеш?«

А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«

И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.

А на падини брда пасло је велико крдо свиња, па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«

И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.

Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«

И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Лк 8,40-56)

Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.

И док је он још био поред мора, дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«

И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.

А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.

Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«

»Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«

А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.

»Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«

Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«

Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«

И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.

Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«

А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.

Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«

И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда. Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.