Pro Sananlaskut, luku Sananlaskujen kirja, luku 17

Бољи је залогај сува хлеба у миру

него кућа пуна жртвеног меса у завади.

Мудар слуга газдоваће над срамотним сином

и имаће удела у наследству као један од браће.

Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,

а ГОСПОД проверава срце.

Опак човек слуша зле усне,

а лажљивац обраћа пажњу на погубан језик.

Ко се руга сиромаху, презире његовог Творца,

и ко се радује туђој несрећи, неће проћи некажњено.

Старима су унуци круна,

а родитељи су дика својој деци.

Узвишене речи не пристају будали,

а још мање лажљиве речи владару.

Мито је амајлија ономе ко га даје:

куд год се окрене, успева.

Ко опрости увреду, тражи љубав,

а ко је стално помиње, раставља пријатеље.

Прекор више тишти умнога

него безумника сто удараца бичем.

Зли мисли само о побуни;

зато се окрутан службеник шаље на њега.

Боље је срести медведицу којој су отели младе

него безумника у његовој глупости.

Ко на добро узврати злом,

зло му неће изаћи из куће.

Почетак свађе је као да провали вода;

зато попусти пре него што избије кавга.

Онај ко оправдава кривога и онај ко осуђује недужнога,

једнако су одвратни ГОСПОДУ.

Каква је корист од новца у безумниковој руци?

Да купи мудрост кад нема памети.

Пријатељ воли у свако време,

а брат се рађа да помогне у невољи.

Човек без памети рукује се

и јемчи за другога.

Ко воли свађу, воли побуну;

ко диже високу капију, пропаст призива.

Човек изопаченог срца не налази срећу,

а коме је језик преваран, упада у невољу.

Велика је жалост имати сина безумника,

нема радости будалином оцу.

Радосно срце добар је лек,

а скршен дух суши кости.

Опаки прима мито у потаји

да искриви путеве правде.

Умноме је мудрост одмах пред њим,

а безумникове очи лутају до накрај света.

Безуман син жалост је оцу

и чемер оној која га је родила.

Не ваља кажњавати недужнога,

ни батинати честитог службеника.

Ко има знање, користи речи с устезањем,

и уман човек мирне је ћуди.

И за глупана се мисли да је мудар ако ћути,

и да је уман, ако држи језик за зубима.