Pro Példabeszédek, fejezet A példabeszédek könyve, fejezet 1
Сврха и тема
Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
да се стекну мудрост и укор,
поука разумним речима;
да се прими укор,
размишља о правди, о праведности и честитости;
да се разборитост лаковернима, знање
и домишљатост младима.
Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
нека учени добије мудар савет:
да проникне поуку, загонетку,
речи мудрих и њихове приче.
Знање отпочиње богобојазношћу,
а мудрост и прекор будале презиру.
Увод: позив на прихватање мудрости
Упозорење на позив грешника
Сине мој, послушај поуку оца свога
и мајке своје савет не одбацуј.
Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
и привесци око твога врата.
Сине мој, ако ли те грешници заводе,
ти не пристај.
Кажу ли: „Хајде с нама,
у заседу да легнемо, крв невиног
и недужног хајде да вребамо!
Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,
и живе и једре, као оне што у раку иду.
Покупимо сва добра, све благо!
Накрцајмо своје куће пленом!
Са нама ћеш добитак да делиш,
нек нам свима буде једна кеса.“
Сине мој, немој ићи путем с њима,
не дај нози на њихове стазе.
Јер им ноге ка злу трче
и срљају да крв лију.
Узалуд се шири мрежа
наочиглед птице.
Али они чекају у заседи крв своју,
вребају свој живот.
Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
живота коштају.
Мудрост прекорева
Мудрост по улицама виче,
по трговима диже глас свој;
по раскршћима, у највећој вреви објављује,
на улазима градских врата казивања своја даје:
„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
Обратите се по прекору моме.
Ево, излићу вам духа свога,
објавићу вам своје речи.
Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
пружала сам руку, а нико марио није;
све моје савете сте занемарили
и прекоре моје нисте прихватили.
Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
кад ваша страхота прође као разарање
и пропаст ваша као олуја када хучи,
када вас задесе мука и невоља.
Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
Зато што су мрзели знање
и нису изабрали богобојазност;
мој савет нису послушали
и одбацили су сваки мој прекор.
Зато ће јести плод свог пута,
прејешће се савета својих.
Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
а будале сатрће лакомисленост.
А ко мене слуша живеће спокојно,
сигуран, без бојазни од недаћа.“