2Ch 2 Krónikák, fejezet A krónikák második könyve, fejezet 9

Соломон и краљица од Сабе

Када је глас о Соломоновој слави дошао до краљице од Сабе, она дође у Јерусалим да га искуша тешким питањима. Стигла је са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. Када је краљица од Сабе видела Соломонову мудрост и палату коју је саградио, јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу и његове пехарнике у њиховим одорама и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина твоје велике мудрости. Ти далеко превазилазиш оно што сам чула. Благо твојим људима! Благо твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на свој престо за цара, да владаш за ГОСПОДА, свога Бога. Због своје љубави према Израелу и жеље да га одржи довека, он те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

Она даде цару сто двадесет таланата злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада није било таквих зачинâ какве је краљица од Сабе дала цару Соломону.

(А Хирамове и Соломонове слуге донеле су злата из Офира, а тако и сандаловине и драгог камења. Цар је од сандаловине направио степенице за Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и харфе и лире за свираче. Ништа слично није дотад виђено у Јуди.)

Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила – даде јој више него што је она донела њему. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(1. Цар 10,14-25)

Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата, не рачунајући приход који су доносили трговци и продавци. А и сви цареви Арабије и управитељи области у земљи доносили су Соломону злато и сребро.

Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела злата. Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки је утрошено три стотине шекела злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен чистим златом. Престо је имао шест степеника и златно подножје за ноге причвршћено за престо. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним.

Цар је имао трговачке лађе, чију посаду су чиниле Хирамове слуге. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи. Сви цареви на земљи желели су да дођу и чују мудрост којом је Бог обдарио Соломона. Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

Соломон је имао четири хиљаде штала за коње и борна кола и дванаест хиљада коњаника, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. Владао је над свим царевима од реке Еуфрат до филистејске земље, све до границе Египта. Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.

Соломон је увозио коње из Египта и свих других земаља.

Соломонова смрт

(1. Цар 11,41-43)

Што се тиче осталих дела цара Соломона, сва су, од првог до последњег, забележена у записима пророка Натана, у пророштву Ахије Шилонца и у виђењима видеоца Ида о Јароваму сину Неватовом.

Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом. Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.