Pro Példabeszédek, fejezet A példabeszédek könyve, fejezet 12

Ко воли стегу, воли знање,

а ко мрзи прекор, глуп је.

Добар човек стиче наклоност ГОСПОДЊУ,

а смутљивца ГОСПОД осуђује.

Опакост не даје човеку чврсто упориште,

али праведников корен се не помера.

Крепосна жена круна је своме мужу,

а која срамоти мужа, као трулеж му је у костима.

Мисли праведникâ су правичне,

а савети опаких су преварни.

Речи опаких вребају на живот,

а честите избавља њихов говор.

Опаки се руше и нема их,

а кућа праведникâ чврсто стоји.

Човека цене по његовој разборитости,

а ко је изопаченог ума, презиру га.

Боље је бити нико а имати слугу

него се градити неко а немати ни хлеба.

Праведнику је стало и до живота његовог живинчета,

а опаки је окрутан и кад је самилостан.

Ко своју земљу обрађује, имаће хране у изобиљу,

а ко јури за тлапњама, нема памети.

Опаки жуди да неко зло учини,

а корен праведникâ даје добар плод.

Зао човек упада у замку својих грешних речи,

а праведник се избавља из невоље.

Човек ужива у добрима због онога што говори

као што и за своја дела бива награђен.

Безумник мисли да му је пут прав,

а мудар човек слуша савете.

Безумник одмах одаје своју љутњу,

а разборит човек прелази преко увреде.

Истинољубив сведок сведочи поштено,

а лажни сведок говори лажи.

Непромишљене речи пробадају попут мача,

а речи мудрих доносе исцељење.

Истинољубиве усне трају довека,

а лажљив језик само трен.

Превара је у срцу оних који снују зло,

а радост је у срцу оних који заговарају мир.

Праведника не сналази никакво зло,

а опаки упадају у многе невоље.

ГОСПОД мрзи лажљиве усне,

а мили су му они који говоре истину.

Разборит човек чува своје знање за себе,

а безумник разглашава своју глупост.

Марљиве руке управљају,

а лењост води у ропски рад.

Брига у срцу тишти човека,

а лепа реч га чини радосним.

Праведник води свога пријатеља,

а стаза опаких води на странпутицу.

Лењивац никад не испече ловину,

а марљиви стиче драгоцено благо.

Праведност је пут у живот,

а опакост је стаза у смрт.