Pro Példabeszédek, fejezet A példabeszédek könyve, fejezet 2

Вредност мудрости

Сине мој, ако прихватиш моје речи

и похраниш у себи моје заповести,

помно слушајући мудрост

и срце предајући умности,

будеш ли зазивао мудрост

и вапио за умношћу,

будеш ли их тражио као сребро

и трагао за њима као за благом скривеним,

тада ћеш разумети страх од ГОСПОДА

и наћи Божије знање.

Јер, ГОСПОД даје мудрост

и из његових уста знање и умност долазе –

он честитима пружа помоћ,

он штит је онима који живе беспрекорно,

јер он штити стазе правде

и чува пут својих верних.

Тада ћеш разумети шта је право, праведно и честито

– сваку добру стазу.

Јер, мудрост ће ти ући у срце

и знање ће ти обрадовати душу.

Промишљеност ће те штитити,

а умност чувати,

да те спасу од пута зликоваца,

од људи изопаченог говора,

који силазе с равних стаза

да би мрачним путевима ишли,

који уживају да чине зло

и радују се изопачености зла,

чије су стазе криве

и путеви преварни.

То ће те спасти и од прељубнице,

од жене на странпутици, чије су речи умилне,

која оставља друга из своје младости

и на свој завет пред Богом заборавља.

Јер, кућа њена тоне у смрт

и стазе јој воде к душама умрлих.

Ко год к њој уђе, више се не враћа,

нити стазе живота налази.

Зато иди путевима добрих људи

и држи се стаза праведникâ.

Јер, честити ће живети на земљи

и беспрекорни ће остати на њој,

а опаки ће бити уклоњени са земље

и неверни ишчупани из ње.