Psa Zsoltárok, zsoltár A zsoltárok könyve, zsoltár 147

Алилуја!

Добро је псалме певати нашем Богу,

мило је и лепо хвалоспев му певати.

ГОСПОД гради Јерусалим,

сабире изгнане Израелове.

Он лечи оне који су сломљеног срца

и ране им повија.

Он број звезда одређује

и сваку по имену зове.

Велик је наш Господ

и силна је његова снага,

нема граница умности његовој.

ГОСПОД подупире кротке,

а опаке баца на земљу.

Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,

на лири свирајте нашем Богу.

Он небо прекрива облацима,

земљи спрема кишу

и чини да трава расте по горама.

Он даје храну стоци

и младим гавранима кад загракћу.

Није му стало до коњске снаге,

нису му миле човечије ноге.

ГОСПОДУ су мили који га се боје,

који се у његову љубав уздају.

Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!

Хвали свога Бога, Сионе!

Јер, он ојачава преворнице твојих капија

и благосиља твоју децу у теби.

Он мир доноси твојим границама

и најбољом пшеницом те сити.

Своју заповест шаље на земљу,

брзо трчи реч његова.

Снег простире као вуну

и мраз расипа као пепео,

грȁд баца као залогаје хлеба.

Ко може његову студен да издржи?

Он своју реч пошаље,

и отопи их,

учини да његов ветар задува,

и воде потеку.

Своју реч је објавио Јакову,

своје уредбе и законе Израелу.

Није то учинио ниједном другом народу –

његове законе они не знају.

Алилуја!