Nm Numeri, capitolo Libro dei Numeri, capitolo 13

U zemlju se Hanansku šalju uhode; oni se vraćaju i zastrašuju narod.

A potom pođe narod od Asirota, i stadoše u pustinji faranskoj.

I Gospod reče Mojsiju govoreći: Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare između njih. I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih. A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov; od plemena Simeunovog Safat sin Surin; od plemena Judinog Halev sin Jefonijin; od plemena Isaharovog Igal sin Josifov; od plemena Jefremovog Avsije sin Navin; od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev; od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin; od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin; od plemena Danovog Amilo sin Gamalin. Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov; od plemena Neftalimovog Navija sin Savin; od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov. To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.

I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa iziđite na goru; i vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik; i kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rđava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima; i kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom grožđu.

I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat. I otidoše na jug, i dođoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog. Potom dođoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava. I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.

I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše. I vrativši se dođoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje. I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog. Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove. Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.

A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti. Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas. I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki. Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.