Gb Giobbe, capitolo Libro di Giobbe, capitolo 15
Елифас
Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
„Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
Он се ни у свете15,15 Анђеле своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“