2Sam 2 Samuelova2 Samuele, poglavljecapitolo Druga knjiga o SamueluSecondo Libro di Samuele, poglavljecapitolo 16

Siba izlazi pred Davida s hranom

David je bio upravo prekoračio vrh kad mu dođe ususret Siba, Meribaalov momak, s dva osedlana magarca. Oni su nosili dvjesta kruhova, sto suhih grozdova, sto korpa voća i mijeh vina.

Kralj upita Sibu: »Što ćeš s tim?«

Siba odgovori: »Magarci su za kraljevu obitelj, da jaše, kruhovi i voće da momci jedu, a vino da piju oni koji se umore u pustinji.«

Kralj upita dalje: »Gdje je sin tvojega gospodara?«

Siba odgovori kralju: »On je ostao u Jeruzalemu, jer je mislio: Danas će mi Izraelova kuća vratiti kraljevstvo mojega oca.«

Tada reče kralj Sibi: »Tvoje neka bude sve što posjeduje Meribaal!«

Siba odgovori: »Bacam se ničice. Našao sam milost u tvojim očima, gospodaru kralju!«

Šimej grdi Davida

Kad je kralj David bio stigao u Bahurim, iziđe otamo čovjek od Šaulova roda, po imenu Šimej, Gerin sin; on se je približavao ružno psujući. Pritom je bacao kamenje na Davida i njegove sluge, na narod i ratnike s desne i s lijeve strane.

Ovako je psovao Šimej: »Odlazi, odlazi, ti krvopijo, ti ništarijo! Sad donosi Gospodin na tebe krv Šaulove kuće, na čije si mjesto sebe učinio kraljem. Gospodin predaje kraljevstvo tvojemu sinu Abšalomu. Tebe je, eto, zadesila nesreća, jer si krvopija.«

Tada reče Abišaj, Sarvijin sin, kralju: »Zašto da psuje ovaj mrtvi pas mojega gospodara i kralja? Pusti me da mu skinem glavu!«

Ali mu kralj odvrati: »Što ja imam s vama, Sarvijini sinovi? Kad on tako psuje i Gospodin ga nadahnuo: Psuj Davida!, tko smije onda pitati: Zašto tako činiš?« Tada reče David Abišaju i svim svojim slugama: »Kad mi moj tjelesni sin radi o glavi, a kako ne će ovaj Benjaminov sin? Pustite ga neka psuje; jer mu je to udahnuo Gospodin. Možda pogleda Gospodin na moju nevolju i da mi Gospodin sreću za psovku kojom sam danas udaren.«

I tako je David sa svojim ljudima išao dalje. A Šimej je išao pokraj gore naprema njemu i jednako ga psovao, nabacivao se kamenjem na njega i zasipao ga prašinom. Napokon dođe kralj, sa svim narodom koji ga je pratio, do cilja umoran. Tamo se odmori.

Abšalomovo rodoskvrnuće

Međutim je Abšalom sa svim Izraelcima bio stigao u Jeruzalem; Ahitofel ga je pratio.

Kad Arčanin Hušaj, Davidov prijatelj, dođe k Abšalomu, povika Hušaj Abšalomu: »Živio kralj! Živio kralj!«

Abšalom odvrati Hušaju: »Je li to tvoja vjernost prema tvom prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?«

A Hušaj odgovori Abšalomu: »Ne, nego koga Gospodin i narod i svi Izraelci izabraše, njegov sam ja, i kod njega ću ostati. I drugo: Kome da služim? Zar ne njegovu sinu? Kako sam služio tvojemu ocu, tako ću služiti i tebi.«

Kad je Abšalom zahtijevao od Ahitofela: »Dajte mi svoj savjet što da činimo«, odgovori Ahitofel Abšalomu: »Uđi k priležnicama svog oca, što ih je ostavio da čuvaju palaču! Kad čuje sav Izrael da si se posve zavadio sa svojim ocem, ohrabrit će se svi tvoji privrženici.«(a)16,21 Kako smo već rekli, na Istoku je bio običaj da žene svrgnuta kralja postanu žene njegova nasljednika. Abšalom je trebao, ulaskom u harem svog oca, dokazati da Davida smatra svrgnutim. I tako razapeše Abšalomu šator na krovu, i Abšalom uđe pred očima svega Izraela k priležnicama svojega oca. Savjet naime što bi ga dao Ahitofel, vrijedio je tada toliko kao da bi tko upitao Boga. Toliko je vrijedio svaki savjet Ahitofelov i Davidu i Abšalomu.