Sal Salmi, salmo Libro dei Salmi, salmo 88

Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.

ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,

и дан и ноћ пред тобом запомажем.

Нека моја молитва дође пред тебе,

саслушај мој вапај.

Јер, душа ми је сита несреће

и живот ми се примиче Шеолу.

Већ ме убрајају у оне

који у гробну јаму силазе.

Као човек сам коме нема помоћи,

остављен међу мртвима,

као погинули што леже у гробу,

којих се више не сећаш,

који су одвојени од твоје руке.

У најдубљу јаму си ме положио,

у мрачне дубине.

Твоја јарост тешко ме притиска,

свим својим таласима ме удараш.

Удаљио си од мене моје познанике,

учинио да им постанем одвратан.

Затворен сам и не могу да изађем.

Очи ми ослабише од патње.

Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,

теби пружам руке.

Зар мртвима показујеш чуда?

Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села

Зар се о твојој љубави прича у гробу,

о верности твојој у Авадону?

Зар се за твоја чуда зна у свету таме,

за твоју праведност у земљи заборава?

А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,

и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.

Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,

и од мене кријеш своје лице?

Од своје младости сам јадан

и на самрти,

изнемогох твоје страхоте носећи.

Твој љути гнев преко мене прелази,

твоје страхоте ме сатиру –

поваздан се око мене вртложе као воде

и сложно ме ударају.

Удаљио си од мене пријатеља и друга,

тама ми је познаник једини.