Rm Romani, capitolo Lettera ai Romani, capitolo 9

Божији избор

Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин.

Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.« То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«

И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«, као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«

Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.« Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.« Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.

Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?« Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?

А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? Као што каже у Осији:

»Својим народом назваћу народ који није мој

и невољену вољеном«

и:

»На оном месту где им је речено:

‚Нисте мој народ‘,

биће названи ‚синови Бога живога‘.«

А Исаија виче о Израелу:

»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,

ипак ће се спасти само Остатак.

Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«

И као што је Исаија пророковао:

»Да нам Господ над војскама

не остави потомство,

постали бисмо као Содома

и на Гомору бисмо личили.«

Израелово неверовање

Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, као што је записано:

»Ево, постављам на Сиону

камен спотицања и стену саблазни

и ко у њега верује, неће се постидети.«