Ecc Prediker, hoofdstuk Het boek Prediker, hoofdstuk 7

Mudrost

Bolje je dobro ime od dobrog mirisnog ulja

i dan smrti od dana rođenja.

Bolje je ići u kuću ožalošćenih

nego u kuću gde je gozba,

jer je to kraj svakom čoveku.

Neka to srcem svojim prigrli ko živi.

Od smeha je strepnja bolja

jer je u tužnom licu milina srcu.

Srce mudrih ljudi je u kući ožalošćenih,

a srce bezumnika u kući gde je gozba.

Bolje je slušati prekor mudrog

nego kad neko sluša pesmu bezumnika.

Naime, smeh bezumnika

je poput praskanja trnovog granja pod loncem,

ali i to je prolazno.

Nasilje i mudrog čini ludim,

a u mitu srce ogrezne.

Kraj neke stvari je bolji od njenog početka

i dugotrpeljivost od bahatosti.

Ne nagli duhom do jarosti,

jer jarost počiva u nedrima bezumnika.

Ne pitaj: „Zašto su dani koji su prošli bolji od dana koji su došli?“,

jer takvo pitanje nije mudro.

Mudrost je dobra kao i nasledstvo

i na korist je onima koje sunce obasjava.

Jer je u mudrosti zaklon

kao što je u novcu zaklon,

ali je prednost poznavanja mudrosti u tome

što čuva život mudrih.

Razmisli o delu Božijem:

ko je to kadar da ispravi

ono što on iskrivi?

U danu dobrih stvari i ti dobar budi,

a u danu loših stvari razmisli o ovom:

Bog je načinio oboje s razlogom,

da čovek ne zna šta će biti nakon njega.

Baš sam svašta video u danima svoje prolaznosti:

pravednika koji strada u svojoj pravednosti

i nepravednika koji istrajava u svojoj nepravednosti.

Ne budi preterano pravedan

i ne čini sebe premudrim.

Zašto bi se upropastio?

Ne budi preterano zao

i ne budi lud.

Zašto bi umro kad ti vreme nije?

Dobro je da se držiš ovog saveta,

a i prethodni ne ispuštaj iz ruke.

Jer ko se boji Boga spasava se od svega.

Mudrost mudrome pruža više snage

nego desetorici vladara što su u gradu.

Stvarno, nema na zemlji pravednog čoveka

koji čini dobro i ne greši.

Elem, ne mari za priče što ih ljudi pričaju,

da ne bi čuo kako te tvoj sluga kune.

Jer, srce tvoje zna

da si često i ti kleo druge.

I sve sam to iskušao mudrošću, pa rekoh:

„Biću mudar!“

Ali, to je bilo daleko od mene.

Šta god da se zbiva je daleko i preduboko.

Ko će to da dokuči?

Tako sam srcem nastojao da saznam,

da istražim, da nađem mudrost i smisao,

da otkrijem glupost nepravde

i ludost bezumlja.

I otkrio sam da je žena,

koja je kao zamka i čije je srce mreža,

od smrti gorča

i da su joj ruke kao lanci.

Bogougodnik od nje beži

dok grešnika ona hvata.

Gle, to sam otkrio – govori propovednik –

dok sam stvari po stvari tražio smisao,

za kojim istrajno tragam dušom

i ne nalazim ga:

od njih hiljadu čoveka jednog sam našao,

ali ženu među svim ovima našao nisam.

Eto, jedno sam otkrio:

Bog je ljude stvorio čestitima,

ali oni kojekakve spletke traže.