Isa Jesaja, hoofdstuk Het boek Jesaja, hoofdstuk 6

Исаијино послање

Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. Они су довикивали један другом:

»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!

Сва земља је пуна његове Славе!«

Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.

Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«

Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«

Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«

А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«

Он рече: »Иди и реци овом народу:

‚Слушали и слушали, али не разумели;

гледали и гледали, али не видели.‘

Отврдни срце овом народу;

отупи им уши и затвори им очи.

Иначе би очима видели,

ушима чули, срцем разумели

и обратили се и излечили.«

Ја рекох: »Докле, Господе?«

А он одговори:

»Док градови не буду рушевине

и без житеља;

док куће не буду без игде икога

и њиве пропале и опустошене;

док ГОСПОД људе не протера далеко

и земља сасвим не опусти.

Ако их и десетина остане,

и они ће бити затрвени.

Али, као смрдљика или храст

када се посеку до пања,

њихов пањ биће света семенка.«