Prz Przysłów, rozdział Księga Przysłów, rozdział 11

Gospodu su gadne terazije lažne,

a tegovi tačni njemu su milina.

Kada gordost dođe, dođe i sramota,

a mudrost je u krotkim ljudima.

Čestitost vodi poštene,

a nevernike upropašćuje dvoličnost njihova.

Nema koristi od bogatstva u dan gneva,

a pravednost od smrti izbavlja.

Pravednost besprekornom put ravna,

a zlobnik pada zbog zlobe svoje.

Pravednost izbavlja neporočne,

a pokvareni se hvataju u žudnji.

Kada umre pokvarenjak, umire i nada,

propada mu nadanje u snagu.

Od nevolje je izbavljen pravednik,

a zlikovac stiže na njegovo mesto.

Bezbožnik ustima ruši bližnjeg svoga,

a znanje spasava pravednika.

U napretku pravednika grad se raduje,

a od sreće kliče kada stradaju zlikovci.

Blagoslovom čestitih grad se uzdiže,

a ruši se zbog usta pokvarenih.

Bezuman je ko prezire bližnjeg svoga,

a razborit čovek ćuti.

Klevetnik se skita i otkriva tajne,

a ko je vernog duha taj ćuti o tome.

Narod propada gde nema mudrog saveta,

i uspeh je u mnogim savetnicima.

Zlopati se onaj ko jamči za tuđinca,

a bezbedan je čovek koji mrzi da jamči.

Blagonaklona žena zavređuje čast,

a okrutni ljudi blago osvajaju.

Milostiv čovek čini dobro duši svojoj,

a silnik samom sebi škodi.

Pokvarenjak zadobija nepoštenu nadnicu,

a ko seje pravdu dobija poštenu nadnicu.

Život daje stamena pravednost,

a u smrt hrli onaj što zlo čini.

Gospodu je gadno srce pokvarenih,

a uživanje su mu ljudi besprekornog puta.

Nesumnjivo je da zlikovac neće proći nekažnjeno,

a potomci pravednika biće izbavljeni.

Lepa žena koja se odrekla pameti,

zlatna je brnjica na njušci krmače.

Želja pravednika je samo na dobro,

a gnevna je nada zlikovaca.

Neko prosipa, a opet ima više,

a neko čuva i ne da šta bi trebalo, pa ipak osiromaši.

Darežljiva duša biće nagrađena

i napojen onaj koji druge poji.

Ljudi kunu onog ko zadržava žito,

a blagoslov daju onom što ga prodaje.

Ko predano traži dobro, traži naklonosti,

a ko traga za zlom, ono ga i stiže.

Pašće svako ko se uzda u svoje bogatstvo,

a pupiće pravednici ko zelena grana.

Ko zapusti porodicu naslediće vetar,

bezumnik će biti sluga srcu mudrom.

Plod pravednika je drvo života

i mudar je onaj koji zadobija duše.

Gle, već je i pravednik na zemlji nagrađen,

a kamoli zločinac i grešnik neće biti!