Ezd Ezdrasza, rozdział Księga Ezdrasza, rozdział 8

Попис главара отачких домова који су се вратили са Јездром

Ово су главари отачких домова уписани у свој родослов, који су дошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксеркса:
Од Финесових потомака:
Гирсам;
од Итамарових потомака:
Данило;
од Давидових потомака:
Хатуш; од Сеханијевих потомака, који је Фаросов потомак,
Захарија и са њим стотину педесет мушкараца уписаних у родослов;
од Фат-Моавових потомака:
Елиоинај, син Зерајин и са њим две стотине мушкараца;
од Сеханијевих потомака:
син Јазилов и са њим три стотине мушкараца;
од Адинових потомака:
Евед, син Јонатанов и са њим педесет мушкараца;
од Еламових потомака:
Исаија, син Аталијин и са њим седамдесет мушкараца;
од Сефатијиних потомака:
Зевадија, син Михаилов и са њим осамдесет мушкараца;
од Јоавових потомака:
Овадија, син Јехилов и са њим две стотине осамнаест мушкараца;
од Селомитових потомака:
син Јосифијин и са њим стотину шездесет мушкараца;
од Вивајевих потомака:
Захарија, син Вивајев и са њим двадесет осам мушкараца;
од Азгадових потомака:
Јоанан, син Акатанов и са њим стотину десет мушкараца;
од последњих Адоникамових потомака поименце су
Елифелет, Јеиел и Семаја и са њима шездесет мушкараца;
од Вигвајевих потомака:
Гутај и Захур и са њима седамдесет мушкараца.

Повратак у Јерусалим

Окупио сам их крај реке која тече у Аву где смо се утаборили на три дана. Али, запазио сам да међу народом и свештеницима нема ниједног Левијевог потомка. Зато сам послао по главаре Елиезера, Арила, Семају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Месулама, и по учитеље Јојарива и Елнатана. Послао сам их и заповедио им за Ида, главара места Касифија, шта да кажу Иду и његовој браћи, храмским чуварима у месту Касифија: да нам доведу слуге за Дом нашег Бога. И они су нам довели – јер је добра рука нашег Бога била над нама – разборитог човека, сина Левија и сина Израиља, једног од потомака Молије и Серевију са његовим синовима и његовом браћом. Укупно осамнаест људи; Асавију и са њим Мераријевог потомка Исаију, његову браћу и његове синове. Укупно двадесет људи; неке од храмских слугу, које је поставио Давид са главарима за помоћ Левитима, њих две стотине двадесет. Сви су били поименце назначени.

И тамо, на реци Ави, сам прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и тражили од њега срећан пут за нас, нашу децу и сву нашу имовину. Била ме је срамота да од цара тражим војску и коњанике да нам помогну пред непријатељима на путу. Јер, рекли смо цару: „Рука нашег Бога је благонаклона свима који га траже, а његова сила и његов гнев су над свима који га остављају.“ Тако смо постили и тражили све то од нашег Бога, а он нас је услишио.

Одвојио сам дванаест свештеничких главара: Серевију, Асавију и десеторицу њихове браће. Измерио сам им сребро, злато и посуђе као прилог за Дом нашег Бога што су приложили цар, његови саветници, његови дворани и сав Израиљ који је био тамо. На руке сам им измерио шест стотина педесет таланата сребра, стотину таланата сребрних посуда и стотину таланата злата; двадесет златних здела вредних хиљаду дарика и две добро углачане бронзане посуде вредне као злато.

Рекао сам им: „Ви сте свети Господу и посуде су свете, а сребро и злато су добровољни прилози Господу, Богу ваших отаца. Пазите их и чувајте док их не измерите пред главарима свештеника, Левитима и израиљским кнезовима у Јерусалиму, у одајама Дома Господњег.“ Тако су свештеници и Левити примили измерено сребро, злато и посуђе да их однесу у Јерусалим, у Дом нашег Бога.

Дванаестог дана првог месеца са реке Аве кренули смо за Јерусалим. Над нама је била рука нашег Бога и спасавала нас од руку наших непријатеља и од заседа на путу. И дошли смо у Јерусалим и остали тамо три дана.

Четвртог дана измерено је сребро, злато и посуђе у Дому нашег Бога на руке свештенику Меримоту, Уријином сину, с којим су били Левити Елеазар, Финесов син; Јозавад, Исусов син и Ноадија, Винујев син А када је све било избројано и измерено, тада је и забележена сва тежина.

Онда су они који су дошли из изгнанства, прогнани народ, принели свеспалнице Богу Израиља: дванаест јунаца за сав Израиљ, деведесет шест овнова, седамдесет седам јагањаца, дванаест јараца за жртву за грех – све то као свеспалницу Господу. И цареве заповести су предали царевим заповедницима и управитељима подручја преко реке, а они су се заузели и за народ и за Дом Божији.