Iz Izaija, poglavlje Izaija, poglavlje 15
Proroštvo protiv Moaba
Osuda nad Moabom.
Preko noći je Ar Moab prevladan, uništen;
preko noći je Kir Moab prevladan,
uništen.
Uzlaze u kuću bogova,
na uzvisine Dibona, da plaču.
Moab nariče za Nebom i Medebom.
Sve su glave ćelave. Svaka brada ostrižena.
Po njihovim ulicama nose žalosne haljine,
na njihovim krovovima i trgovima sve tuguje i suze lije.
Jauče Hešbon i Eleala.
Do Jahasa čuje se jauk.
Zato dršću ratnici Moaba.
U njemu svaka duša očajava.
Srce mi tuguje za Moabom.
Bjegunci su njegovi već u Soaru, u Eglat-Šelišiji.
Plačući uzlaze već uz brdo Luhit.
Putem u Horonajim razliježe se jauk zbog propasti.
Vode u Nimrimu postaju pustinja.
Jer je usahnulo bilje, uvenula trava.
Nestalo je zeleni.
Zato nose što su prištedjeli
i što su spasili preko vrbova potoka.
Naokolo na granicama Moaba diže se vika.
Do Eglajima odjekuje njihov jauk,
do Beer Elima njihovo jadikovanje.
Pune se vode u Dimonu krvi.
Još domećem Dimonu ovu nesreću:
jednoga lava na bjegunce Moaba,
na ostatak zemlje.