Zah Zaharija, poglavlje Zaharija, poglavlje 5
Šesto viđenje: Svitak knjige koji leti
Opet sam podigao oči i gledao. Gle, bio je tamo svitak knjige koji leti. Upita me: »Što vidiš?« Ja odgovorih: »Vidim svitak knjige što leti, dvadeset lakata dug i deset lakata širok.« On mi reče: »To je prokletstvo koje iziđe na svu zemlju. Jer će se svaki kradljivac istrijebiti odavle po njemu, i svaki će se krivokletnik istrijebiti odavle po njemu. Ja ću ga pustiti – govori Gospodin nad vojskama – da prodre u kuću kradljivcu i u kuću onomu koji se krivo kune mojim imenom, i da mu stoji usred kuće i da je uništi zajedno s drvljem i kamenjem.«
Sedmo viđenje: Žena u efi
Tada pristupi anđeo koji je govorio sa mnom i reče mi: »Podigni oči i vidi što se pomalja!« Ja upitah: »Što je to?« On odgovori: »To što se pomalja je efa.« Tada reče: »Tako je velika njihova krivnja u svoj zemlji.« I gle, podizao se olovni poklopac, i jedna je žena sjedila u efi. On reče: »To je bezbožnost«, i baci je opet natrag u efu, a na otvor pribi onaj olovni poklopac. Opet sam podigao oči i gledao. Gle, pojavile se dvije žene, i vjetar je bio u njihovim krilima – imali su naime krila kao u rode. One ponesoše efu između zemlje i neba. Onda ja upitah anđela koji je govorio sa mnom: »Kamo nose tu efu?« On mi odgovori: »Hoće sagraditi ženi kuću u zemlji Šinearu. Kad se napravi, postavit će je tamo na svoje mjesto.«