1Krl I Królewska, rozdział I Księga Królewska, rozdział 7
Соломонова палата
Соломону је требало тринаест година да сагради своју палату, Палату либанске шуме. Она је била сто лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока7,2 сто лаката дуга … широка … висока 45 метара дуга, 22,5 метара широка и 13,5 метара висока. и имала четири реда кедрових стубова који су подупирали кедрове греде. Поврх греда које су лежале на стубовима – четрдесет пет греда, по петнаест у сваком реду – била је таваница од кедровине. На бочним зидовима била су по три реда прозора. Сва врата и прозори били су четвороугаони, а три реда прозора на једном зиду била су тачно наспрам оних на другом.
Саградио је Дворану стубова, која је била педесет лаката дуга и тридесет лаката широка, а испред ње је био покривен трем на стубовима.
Саградио је и престону дворану, Дворану правде, где је судио, и од пода до таванице је обложио кедровином.
Слично је била грађена и палата у којој је живео, у дворишту позади. Соломон је сличну палату саградио и за фараонову кћер, којом се оженио.
Све те грађевине, и велико двориште, биле су од темеља до стреха изграђене од најбољег камена, сеченог по мери и изнутра и споља обрађеног тестером. Темељи су били од најбољих громада, од којих су неке биле од десет лаката7,10 десет лаката 4,5 метара., а неке од осам лаката7,10 осам лаката 3,6 метара., а надградња од најбољег камена, сеченог по мери, и од кедрових греда. Велико двориште било је окружено зидом од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда, као и унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и његов трем.
Хурамови радови
Цар Соломон посла по Хурама7,13 Хурама У хебрејском тексту стоји: Хирама; исто и у 14, 40. и 45. стиху. из Тира. Његова мајка је била једна удовица из Нефталимовог племена, а отац му је био ковач бронзе из Тира. Хурам је био врло вешт, способан и искусан у свим врстама рада са бронзом. Он дође цару Соломону и изведе све радове који су му били поверени.
Два бронзана стуба
Излио је два бронзана стуба, од којих је сваки био осамнаест лаката7,15 осамнаест лаката 8,1 метар. висок и имао обим дванаест лаката7,15 дванаест лаката 5,4 метра.. Направио је и две главице од ливене бронзе да се поставе на врхове стубова. Свака главица је била пет лаката7,16 пет лаката 2,25 метара; исто и у 23. стиху. висока. Мрежа од седам преплетених ланаца красила је главицу сваког стуба. Израдио је нарове у два реда око сваке мреже да украси главице стубова. Главице стубова у трему биле су у облику љиљана и четири лакта7,19 четири лакта 1,8 метара. високе. На главицама оба стуба, изнад заобљеног дела код мреже, било је унаоколо две стотине нарова у редовима. Стубове је поставио на улазу у Храм. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«. Главице на врху биле су у облику љиљана. Тако је завршен рад на стубовима.
Бронзани умиваоник
Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката7,23 десет лаката 4,5 метара., пет лаката високо и тридесет лаката7,23 тридесет лаката 13,5 метара. у обиму. Испод руба је било окружено украсима у облику тикве, њих десет, по један на сваки лакат7,24 на сваки лакат То јест: на сваких 45 центиметара.. Тикве су биле изливене у два реда и сливене с Морем, које је стајало на дванаест ливених бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Море је лежало на њима, а они су задњим крајем били окренути према унутра. Било је дебело један педаљ7,26 један педаљ 8 центиметара., а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била две хиљаде бата7,26 две хиљаде бата 44.000 литара..
Бронзана постоља
Направио је и десет покретних бронзаних постоља. Свако је било четири лакта дуго, четири лакта широко и три лакта високо7,27 четири … високо 1,8 метара дуго и широко и 1,35 метара високо.. Постоља су била овако урађена: Имала су постраничне плоче које су биле причвршћене за пречаге. На плочама међу пречагама били су украси у облику лава, бика и херувима, а на пречагама, изнад и испод лавова и бикова, ковани венци. Свако постоље имало је четири бронзана точка са бронзаним осовинама. На сваком постољу, на четири држача украшена ливеним венцима са сваке стране, стајао је умиваоник. На горњој страни постоља био је округао отвор дубок један лакат7,31 један лакат 45 центиметара., а са основом лакат и по7,31 лакат и по 67,5 центиметара; исто и у 32. стиху.. Око њега су били резбарени украси. Плоче постоља биле су четвртасте, а не округле. Она четири точка била су испод плоча, а осовине су им биле причвршћене за постоље. Сваки точак је имао лакат и по у пречнику. Точкови су били израђени као точкови кола. Њихове осовине, наплаци, паоци и главчине били су ливени.
Свако постоље имало је четири држача, по један на сваком углу, која су с њим чинила једну целину. На врху постоља био је кружни обруб висок пола лакта7,35 пола лакта 22,5 центиметара.. Држачи и плоче чинили су једну целину са постољем. Хурам је, где год је било места на држачима и плочама, урезао украсе у облику херувима, лава и палме уоквирене венцима. Тако је направио десет постоља. Сва су била изливена из истог калупа, па су била исте величине и облика.
Направио је и десет бронзаних умиваоника, од којих је сваки имао запремину четрдесет бата7,38 четрдесет бата 880 литара. и имао у пречнику четири лакта7,38 четири лакта 1,8 метара., по један умиваоник за свако од десет постоља. Пет постоља је поставио на јужној страни Храма, а пет на северној. Море је поставио на јужној страни, према југоистоку.
Списак опреме Храма
Хурам је направио и лонце, лопатице и чиније за шкропљење. Тако је завршио сав посао који је обављао за цара Соломона у Дому ГОСПОДЊЕМ:
- два стуба;
- две зделичасте главице на врховима стубова;
- две мреже које су украшавале зделичасте главице на врховима стубова;
- четири стотине нарова за мреже – два реда нарова за сваку мрежу, који су украшавали зделичасте главице на врховима стубова;
- десет постоља са њихових десет умиваоника;
- Море и дванаест бикова испод њега;
- лонце, лопатице и чиније за шкропљење.
Сви ови предмети које је Хурам направио цару Соломону за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе. Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана. Соломон није мерио тежину ових предмета, јер их је било веома много, па нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.
Соломон је дао да се изради и сва опрема у Дому ГОСПОДЊЕМ:
- златни жртвеник;
- златни сто за хлеб Присуства;
- свећњаци од чистог злата, пет на десној и пет на левој страни испред унутрашњег светилишта;
- златни цветови, светиљке и машице;
- зделе, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење, кутлаче и кадионице, све од чистог злата;
- и златне шарке за врата унутрашње одаје – Светиње над светињама – и за врата главне одаје Храма.
Када је цар Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је за ГОСПОДА одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ.