Ez Ezechiela, rozdział Księga Ezechiela, rozdział 3

Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«

Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.

Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.«

И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.

Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«

Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! – и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву. Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА. Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен.

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 33,1-9)

Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот.

»Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.«

Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.«

И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице. Тада Дух уђе у мене и диже ме на ноге, па ми је говорио.

Он рече: »Иди и затвори се у своју кућу, а они ће те, сине човечији, везати конопцима и тако спутати да нећеш моћи да изађеш међу људе. Учинићу да ти се језик залепи за непце, па ћеш замукнути и нећеш моћи да их прекореваш, иако су бунтован народ. Али, када ти ја будем говорио, отворићу ти уста и ти ћеш им рећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша. Јер, они су бунтован народ.«