1Ин 1 Иоанна, глава Первое послание Иоанна, глава 3

Деца Божија

Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега. Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте. И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он сам чист.

Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње. Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха. Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.

Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је сам Христос праведан. Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска. Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога. По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.

Волите један другога

Ово је, наиме, порука коју сте чули од почетка: „Волите једни друге!“ Не будите као Кајин који је припадао Зломе, па је убио свога брата. И зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот по томе што волимо браћу. Ко не воли, и даље је у смрти. Свако ко мрзи свог брата, јесте братоубица, а ви знате да ни један убица нема вечни живот у себи.

Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу. Ако неко живи у благостању и види свога брата како оскудева, па остане равнодушан према њему, може ли у себи имати љубав према Богу? Дечице, немојмо волети само речју и језиком, већ делом и истином.

По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом, ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све. Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом, па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно. Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио. Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.