PostБыт PostanakБытие, poglavljeглава Knjiga PostankaПервая книга Моисеева. Бытие, poglavljeглава 48

Jakov posinjuje i blagoslivlja Josipove sinove

Poslije poručiše Josipu: »Otac ti je bolestan.« Tada uze on sa sobom oba svoja sina: Manašeja i Efrajima. Kad javiše Jakovu: »Sin tvoj Josip dolazi k tebi«, skupi Izrael svoje snage i sjede u postelji.

I reče Jakov Josipu: »Bog svemogući objavi mi se u Luzu u kanaanskoj zemlji i blagoslovi me, i reče mi: Učinit ću te plodnim i umnožit ću te i učinit ću te mnoštvom naroda i dat ću ovu zemlju tvojemu potomstvu nakon tebe u vječna vremena. A sada oba tvoja sina, što ti se rodiše u egipatskoj zemlji prije nego dođoh k tebi u Egipat, neka budu kao da su moja! Efrajim i Manaše neka budu moji kao Ruben i Šimun! A djeca koju si dobio poslije njih neka budu tvoja! Neka se po imenu jednoga od obojice svoje braće zovu u svom nasljedstvu! Kad dođoh iz Padana, umre mi Rahela u kanaanskoj zemlji na putu, kad je još samo malo bilo puta do Efrate, i ja je pokopah tamo na putu u Efratu, a to je Betlehem«.

Kad Izrael vidje sinove Josipove, upita: »Tko su ovi?«

Josip odgovori svom ocu: »To su moji sinovi, što mi ih Bog darova ovdje.«

Tada on reče: »Privedi ih k meni, da ih blagoslovim!«

Oči Izraela bile su, naime, oslabile zbog starosti, tako da nije više mogao dobro vidjeti. Kad mu ih privede, poljubi ih i zagrli.

Onda reče Izrael Josipu: »Nisam mislio da ću te opet vidjeti; a eto, Bog mi još dade da vidim tvoje potomke.«

Nato ih Josip odmače opet od njegovih koljena i prignu se pred njim sve do zemlje. Potom uze Josip obojicu, Efrajima svojom desnicom, tako da je stajao Izraelu slijeva, i Manašea svojom ljevicom, tako da je stajao Izraelu zdesna, i povede ih k njemu. Izrael pruži svoju desnicu i stavi je na glavu Efrajimovu, premda je ovaj bio mlađi, i ljevicu na glavu Manašeovu držeći prekrižene svoje ruke, makar je Manaše bio prvorođenac. Tada blagoslovi Josipa riječima:

»Bog pred čijim su licem hodili

moji oci Abraham i Izak,

Bog, koji mi je bio pastir

od prvoga mojega daha sve do dana današnjega,

Anđeo, koji me je izbavljao iz svake nevolje,

neka blagoslovi ove dječake!

U njima neka moje ime

i ime mojih otaca Abrahama i Izaka

nadalje živi!

Neka postanu mnogobrojni

i neka se množe na zemlji!«

Kad vidje Josip da otac njegov stavi svoju desnu ruku na glavu Efrajimovu, ne bi mu to drago pa prihvati očevu ruku da je premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu.

Pritom reče Josip ocu: »Ne tako, oče moj! Ovaj je prvorođenac. Stavi svoju desnicu na njegovu glavu!«

Ali njegov otac ne htjede i reče: »Znam dobro, sine moj, znam dobro! I on će postati narod, i on će biti moćan; ali će mlađi brat biti veći od njega i potomci će njegovi postati mnoštvo narodâ.«

Blagoslov svoj nad njima završi riječima: »Imenima vašim blagoslivljat će Izraelci i govorit će: Bog neka te učini kao Efrajima i Manašea!« Tako dakle pretpostavi Efrajima Manašeu.

Tada reče Izrael Josipu: »Evo, ja ću umrijeti. Ali Bog će biti s vama i odvest će vas natrag u zemlju vaših otaca. A ja tebi dajem jedan dio zemlje više nego tvojoj braći, što ga oduzeh Amorejcima mačem i lukom.«