Про Проповедник, поглавље Књига проповедникова, поглавље 12
Сећај се свога Створитеља
у данима своје младости,
пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи:
»Не миле ми се« –
пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне
и облаци се врате после кише,
када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре,
када млинарице престану да мељу, јер их је мало,
и замуте се они што гледају кроз прозоре,
када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина,
када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,
када се плашиш висине и опасности на путу,
када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу
и жеља се више не јавља12,5 жеља се више не јавља Дословно: пуца плод мирођије; мирођија се сматрала афродизијаком. –
јер човек иде у своју вечну кућу,
а нарикаче ходају улицама –
пре него што сребрна узица пукне,
златна чинија се разбије,
врч се на извору разлупа,
точак на бунару се поломи –
и прах се врати у земљу из које је и дошао,
а дух се врати Богу, који га је дао.
»Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«
Закључак
Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.
Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.