2Ch 2 Krönikeboken, kapitel Andra Krönikeboken, kapitel 21
Јорам, цар Јуде
Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јорам. Јорамова браћа, Јосафатови синови, звали су се Азарја, Јехиел, Захарија, Азарја, Михаило и Шефатја. Сви су они били синови Јосафата, цара Израела. Њихов отац им је поклонио много злата, сребра и вредних предмета и утврђене градове у Јуди, али је царство дао Јораму, јер је он био његов прворођени син. Када се Јорам учврстио на власти у царству које је наследио од оца, он мачем погуби сву своју браћу, а с њима и друге израелске кнежеве.
Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. Ишао је стопама царева Израела, као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Али, због савеза који је склопио са Давидом, ГОСПОД не хтеде да уништи Давидову владарску кућу, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити21,7 да ће му … служити Дословно: да ће њему и његовим синовима дати светиљку. довека.
У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара. Стога Јорам крену на њих са свим својим заповедницима и борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој. Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна, јер је Јорам оставио ГОСПОДА, Бога својих праотаца. Јорам је дизао узвишице по брдима Јуде, наводио житеље Јерусалима да се клањају другим боговима и тако Јуду одвео на странпутицу.
Јорам је од пророка Илије добио писмо у ком је стајало:
»Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: ‚Ниси пошао стопама свога оца Јосафата, ни стопама Асе, цара Јуде, него си пошао стопама царева Израела и навео Јудеје и житеље Јерусалима да се клањају другим боговима, баш као и Ахавова владарска кућа. А поубијао си и своју рођену браћу, своју породицу, оне који су били бољи од тебе. Зато ће сада ГОСПОД великом пошашћу ударити твој народ, твоје синове, твоје жене и све што је твоје. А ти ћеш се разболети од дуготрајне болести црева, од које ће ти се на крају црева просути.‘«
ГОСПОД против Јорама подстакну непријатељство Филистејаца и Арапа који су живели близу Кушана, па они нападоше Јуду, провалише у њу и однеше сва добра која су се налазила у царској палати. А одведоше и Јорамове синове и жене, не оставивши му ниједног сина осим најмлађег, Ахазје.
После свих ових догађаја, ГОСПОД удари Јорама неизлечивом болешћу црева. Након неког времена, на крају друге године, црева му испадоше од болести и он умре у великим мукама. Његов народ не запали ни ватру у његову част као што је палио његовим претходницима. Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. Умро је, а да нико није зажалио за њим. Сахранише га у Давидовом граду, али не у царској гробници.