Rev Uppenbarelseboken, kapitel Uppenbarelseboken, kapitel 18

Пад Вавилона

После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. Он силним гласом повика:

»Пао је!

Пао је велики Вавилон!

Постаде пребивалиште демона

и склониште свих нечистих духова

и склониште свих нечистих и одвратних птица.

Јер, сви народи су пили

жестоко вино блуда те блуднице.

С њом су се земаљски цареви одавали блуду,

а земаљски трговци се богатили

на њеној прекомерној раскоши.«

Онда чух и други глас са неба како говори:

»Изађи из ње, мој народе,

да не будеш саучесник у њеним гресима

и да те не снађу њене пошасти.

Јер, њени греси су се нагомилали до неба

и Бог се сетио њених злодела.

Врати јој истом мером,

врати јој двоструко за њена дела.

У чашу у коју је она точила

ти јој наточи двоструко.

Колико се разметала сјајем и раскоши,

толико јој муке и јада задај,

јер она мисли:

‚На престолу седим као царица;

нисам удовица и нећу видети јада.‘

Зато ће је у једном дану

савладати њене пошасти –

смрт, јад и глад –

и биће спаљена огњем,

јер је моћан Господ Бог, који јој суди.

»Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи:

‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде!

У једном часу те стиже осуда!‘

»И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.

»Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

»Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

‚Јао! Јао, велики граде!

Био си обучен у платно, пурпур и скерлет

и накићен златом, драгим камењем и бисерима.

У једном часу толико богатство опустошено!‘

»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

‚Јао! Јао великом граду!

Његовим благом се обогатише

сви који су на мору имали лађе,

а он у једном часу би опустошен!‘

»Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

»Никада више неће се у теби зачути

глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача!

Никада више неће се у теби наћи

занатлија било ког заната!

Никада више неће се у теби зачути

клопарање млина!

Никада више неће у теби засјати

светлост светиљке!

Никада више неће се у теби зачути

глас младожење и младе!

Јер, твоји трговци су били земаљски моћници

и твојим врачањем су били заведени сви народи.

У њему је нађена крв пророка и светих

и свих који су заклани на земљи.«