Jer Jeremiáš, kapitola Kniha proroka Jeremiáše, kapitola 5
Нико није праведан
„Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
„И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
Грозота и страхота
се догађају по земљи.
Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!