Jer Jeremiáš, kapitola Kniha proroka Jeremiáše, kapitola 6

Јерусалим под опсадом

Бежи и склањај се из Јерусалима,

народе Венијаминов!

У Текуји затруби у трубу,

а у Вет-Керему ватром дајте знак,

јер се са севера надвија пропаст

и велико разарање.

Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!

Њој долазе пастири са својим стадима,

око ње подижу шаторе

и сваки ће да пасе по свом делу.“

„Позивајте на бој против ње!

Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.

Јао нама! Дан измаче

и вечерње сенке су се издужиле.

Устанимо и кренимо

да јој по ноћи разоримо дворове!“

Јер говори Господ над војскама:

„Сеците стабла

и наспите бедем против Јерусалима.

Град ће тај да одговара

због тлачења што је свуд по њему.

Као што бунар чува хладну воду

тако и он чува зло своје.

Насиље и пустош се чују у њему,

а преда мном стално болест су и ране.

Поучи се, Јерусалиме,

да се не би од тебе одвојила моја душа,

да те не бих претворио у опустошену земљу

у којој нико не борави.“

Говори Господ над војскама:

„Темељно ће као лозу попабирчити

остатак Израиљев.

Врати своју руку

као берач грожђа над младицу.“

Коме да говорим, да упозоравам,

а да чују?

Ево, необрезано им је ухо

и не могу да са пажњом чују.

Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло

и у њој не уживају.

Пун сам гнева Господњег,

изнурило ме је да га задржавам.

„Излиј га по деци на улици

и на скуп младића.

И мужа и жену ће захватити,

и старе и времените.

Њихове ће се куће предати другима,

баш као и поља и жене,

јер ја ћу подићи своју руку

на становнике земље

– говори Господ.

Баш сви, од малог па до великог међу њима

грабе непоштени добитак.

Од пророка па до свештеника,

баш сви варају.

Они мом народу

олако лече прелом причајући:

’Мир! Мир!’

А нема мира.

Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?

Баш се нимало нису застидели

и не знају за стид.

Зато ће пасти међу оне што падају

и у часу када их казним биће саплетени

– говори Господ.“

Овако каже Господ:

„Станите на путеве, гледајте

и питајте за стазе од давнина.

Па који је пут добар, идите њиме,

и нађите спокој својим душама.

Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’

Стражаре сам поставио над вама:

’Пазите на звук трубе!’

Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’

Зато слушајте, народи,

и познај, заједницо, шта је с њима:

Послушај земљо!

Ево доносим пропаст на овај народ,

плод самих њихових сплетки.

Јер за моје речи нису марили

и мој су Закон презрели.

Шта ће мени тамјан што долази из Саве

и цимет из далеке земље?

Не прихватам ваше свеспалнице.

И у осталим жртвама не уживам.“

И зато каже Господ:

„Ево, даћу овом народу камење спотицања,

па ће се спотицати о њих.

Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“

Ево како говори Господ:

„Гле, народ долази

из северне земље!

Велики ће народ бити подигнут

из најдаљих земљиних крајева.

Они држе лук и копље.

Окрутни су и немилосрдни,

а глас им хучи као море.

Јашу коње спремни као ратник

против тебе, ћерко сионска.“

Чули смо о њима глас

и руке су нам клонуле,

обузели су нас зебња

и бол као породиљу.

Не излази у поље

и не иди путем,

јер је ужас одасвуд

и мач непријатељев.

Ћерко мог народа, опаши кострет

и ваљај се у пепелу.

Жали као за јединцем, горко плачи

јер ће ненадано доћи на нас затирач.

„Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,

као утврђење, да испиташ

и опробаш њихов пут.

Сви су они најгори одметници,

иду па клевећу.

Они су од бронзе и гвожђа,

сви су затирачи.

Мехови се запалише од врелине

и ватра је спалила олово.

Залуд неко претапа и кали,

јер зликовце не може да одвоји.

’Сребро одбачено’, зваће се,

јер их је Господ одбацио.“