Ps Psalmen, Psalm Das Buch der Psalmen, Psalm 55

Horovođi, uz žičane instrumente. Davidova poučna pesma.

Poslušaj, Bože, molitvu moju;

od moje se molbe ne sakrivaj.

Dobro me počuj i usliši me.

Nespokojan sam i smeten u žalopojci svojoj;

od glasa protivnika,

zbog pritiska zlikovca,

jer navališe na mene nevolju

i u gnevu zamrzeše me.

U meni je srce moje ustreptalo

i smrtni užas na mene je pao.

Strah i strepnja došli su na mene,

jeza me je ophrvala.

Govorim: „Ko će mi dati krila golubice?

Ja bih da odletim i skrasim se.

Baš daleko ja bih odleteo,

skrasio se u pustinji. Sela

Pohitaću u sklonište svoje,

zbog vetra što kovitla i zbog oluje.“

Smeti ih, Gospode,

jezik im rascepi;

jer vidim nasilje

i sukob u gradu.

Dan i noć zidine mu obilaze,

u njemu su zloba i stradanje.

U njemu je razaranje,

s trgova mu ne nestaju tlačenje i prevara.

Jer nije neprijatelj taj koji me vređa –

ja bih to pretrpeo;

ni onaj što me mrzi nije taj koji mi čini šta veliko –

od njega bih se ja sakrio;

već ti – čovek meni ravan –

prijatelj moj bliski koji me poznaje;

sa kim sam se rado savetovao,

u Dom Božiji išao u mnoštvu.

Smrt neka ih zaskoči;

u Svet mrtvih neka živi odu,

jer je zlo tamo gde borave,

u njima samima.

Ja ću Boga da zazovem

i Gospod će da me spase.

Jadaću se, uzdisaću uveče, ujutro i u podne;

i on moj glas čuće.

Otkupiće u miru dušu moju

iz boja protiv mene,

jer je mnogo onih

što mi se protive.

Čuće Bog,

poniziće ih onaj što stoluje od davnina; Sela

one što se ne menjaju

i koji se Boga ne boje.

Svoju ruku diže na one s kojima je u miru,

svoj savez raskida.

Usta su mu meka kao maslo,

a rat mu je u srcu;

reči su mu od ulja mekše,

a ipak su mačevi isukani.

Na Gospoda tovar svoj prebaci

i on će te podržati;

pravedniku neće dati

nikad da se zatetura.

A ti ćeš ih, Bože, oboriti u ždrelo, u jamu;

krvoloci i varalice ni polovinu svojih dana doživeti neće.

A ja se u tebe uzdam.