Offb Offenbarung, Kapitel Die Offenbarung des Johannes, Kapitel 7
Sedam truba
Nakon toga, video sam četiri anđela kako stoje na četiri ugla zemlje i zadržavaju četiri vetra na zemlji, da nijedan vetar ne duva ni na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. Zatim sam video drugog anđela koji je dolazio s istoka. Sa sobom je imao pečat živoga Boga. On doviknu snažnim glasom onoj četvorici anđela kojima je data vlast da naude zemlji i moru: „Ne udite zemlji, ni moru, niti drveću, dok ne zapečatimo čela slugu našega Boga!“ Onda sam čuo broj zapečaćenih. Bilo ih je stotinu četrdeset četiri hiljade iz svakog plemena naroda Izrailjevog:
- iz Judinog plemena dvanaest hiljada,
- iz Ruvimovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Gadovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Asirovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Neftalimovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Manasijinog plemena dvanaest hiljada,
- iz Simeunovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Levijevog plemena dvanaest hiljada,
- iz Isaharovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Zavulonovog plemena dvanaest hiljada,
- iz Josifovog plemena dvanaest hiljada, i
- iz Venijaminovog plemena dvanaest hiljada.
Nepregledno mnoštvo naroda
Zatim sam video mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao da izbroji. Bilo ih je od svake narodnosti, plemena, naroda i jezika. Stajali su pred prestolom i pred Jagnjetom obučeni u belu odeću i sa palmama u svojim rukama. Oni gromko uskliknuše:
„Spasenje pripada našem Bogu
koji sedi na prestolu i Jagnjetu!“
A svi anđeli, starešine i četiri bića koji su stajali oko prestola, padoše ničice na zemlju pred prestolom, pa se pokloniše Bogu, govoreći:
„Amin! Blagoslov i slava,
mudrost i zahvalnost,
čast, sila i snaga,
pripadaju našem Bogu, od sad i doveka.
Amin!“
Tada me jedan od starešina upita: „Znaš li ko su ovi u beloj odeći i odakle dolaze?“
Ja mu odgovorim: „To ti znaš, gospodaru moj.“
On mi reče: „To su oni što su prošli kroz velike nevolje. Oni su oprali svoju odeću i izbelili je Jagnjetovom krvlju. Zato stoje pred Božijim prestolom i danonoćno služe Bogu u njegovom hramu. A onaj koji sedi na prestolu nastaniće se među njima. Oni nikad više neće biti gladni ni žedni, i neće ih peći sunce, niti ikakva žega, jer će Jagnje, koje je nasred prestola, biti njihov Pastir. Ono će ih voditi na izvore vode života, a Bog će obrisati svaku suzu sa njihovih očiju.“