Spr Sprüche, Kapitel Sprichwörter, Kapitel 14
Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.