Φιλ Προς Φιλιππησίους, κεφάλαιο Παύλου του Αποστόλου η προς Φιλιππησίους Επιστολή, κεφάλαιο 2

Понизност хришћана и Христова понизност

Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост, онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно. Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.

Размишљајте исто као и Христос Исус:

Он, који је у Божијем обличју,

није сматрао пленом своју једнакост с Богом,

него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге,

поставши сличан људима.

И када је по спољашности постао сличан човеку,

понизио је самога себе поставши послушан до смрти,

и то смрти на крсту.

Зато га је Бог и узвисио на највише место

и дао му име изнад сваког имена,

да се на Исусово име савије свако колено

на небу и на земљи и под земљом,

и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,

на славу Бога Оца.

Хришћани светле као звезде у свемиру

Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.

Све чините без гунђања и препирања, да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио. Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.

Тимотеј и Епафродит

Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама. Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас. Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа. А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу. Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном. А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.

Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан. Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он. Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.