Isa Isaiah, chapter Book of Isaiah, chapter 49

Слуга ГОСПОДЊИ

Слушајте ме, острва,

чујте ово, далеки народи:

Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,

док сам још био у њој, име ми је помињао.

Уста ми је направио као оштар мач,

у сенци своје руке ме сакрио;

учинио ме углачаном стрелом

и сакрио у свом тоболцу.

Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,

на ком ћу показати своју Славу.«

Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,

снагу низашта, улудо истрошио.

Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада

и код мога Бога је моја награда.«

А сада каже ГОСПОД –

он који ме је у мајчиној утроби обликовао

да му будем слуга,

да му вратим Јакова,

да му саберем Израела

јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ

и мој Бог ми је снага –

он каже: »Премало је за тебе

да ми будеш само слуга

који ће Јаковљева племена довести назад

и вратити преживеле Израелове:

Учинићу те светлошћу за незнабошце,

да моје спасење пронесеш до крајева земље.«

Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,

ономе кога народ презире и гнуша га се,

слузи владарâ:

»Видеће те цареви, и устати,

и поглавари, и поклонити се

због ГОСПОДА, који је веран,

Свеца Израеловог, који те изабрао.«

Најава обнове Израела

Овако каже ГОСПОД:

»У часу повољном услишићу те

и помоћи ти на дан спасења.

Чуваћу те и поставити те

да будеш Савез народу,

да обновиш земљу

и поново доделиш опустошена наследства,

да сужњима кажеш: ‚Изађите‘

и онима у тами: ‚Покажите се.‘«

Они ће пáсти дуж путева

и налазити пашу на свим голетима.

Неће их морити ни глад ни жеђ,

нити ће им наудити пустињска жега и сунце.

Водиће их Онај који им се смиловао,

проводити их крај изворâ водâ.

Све своје планине претворићу у путеве

и моји друмови ће се повисити.

Ево, доћи ће издалека –

неки са севера, неки са запада,

неки из земље Асуан.

Кличите, небеса! Радуј се, земљо!

Запевајте, планине!

Јер, ГОСПОД теши свој народ

и смиловаће се својим напаћенима.

Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,

Господ ме заборавио.«

»Може ли жена да заборави своје одојче,

да се не сажали на дете које је родила?

Па кад би и заборавила,

ја тебе нећу заборавити.

Ево, у своје дланове сам те урезао,

твоје зидине стално су ми пред очима.

Синови ти се журно враћају,

а одлазе они који су те пустошили.

Дигни поглед и погледај уоколо:

сви се окупљају и долазе к теби.

Тако ми живота«, говори ГОСПОД,

»све ћеш их на себи носити као накит;

ставити их на себе као невеста.

Иако си разорена и опустошена

и твоја земља огољена,

сада ћеш бити претесна за своје житеље,

а они који су те прождирали биће далеко.

Деца која су се родила након оне коју си изгубила

једног дана ће на твоје уши рећи:

‚Ово место нам је претесно;

направи нам места, да имамо где да живимо.‘

Тада ћеш помислити:

‚Ко ми је родио све ове?

Изгубила сам децу и била јалова,

изгнана и одбачена –

ко је ове одгајио?

Била сам остала потпуно сама –

одакле сад дођоше ови?‘«

Овако каже Господ ГОСПОД:

»Ево, даћу руком знак незнабошцима,

подићи своју заставу народима,

и они ће ти у наручју донети твоје синове,

а твоје кћери носити на раменима.

Цареви ће ти бити старатељи,

а њихове царице дојкиње.

Клањаће ти се лицем до земље

и лизати ти прашину с ногу.

Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

Они који се уздају у мене,

неће се разочарати.«

Може ли се плен отети од ратника?

Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?

Али овако каже ГОСПОД:

»Да, сужњи ће бити отети од ратника

и плен повраћен од окрутнога.

Ја ћу се борити против оних

који се боре против тебе,

и спашћу ти децу.

Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо;

својом крвљу ће се опити као вином.

Тада ће сви људи знати

да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ,

твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«