Jer. Jeremías, capítulo Libro del profeta Jeremías, capítulo 22

Sud nad zlim carevima Jude

Gospod je ovako rekao: „Siđi do carevog dvora u Judi i tamo im objavi ovu reč. Reci: ’Čuj Gospodnju reč, care Judin, što sediš na Davidovom prestolu – ti, tvoje sluge i tvoj narod što ulazi na ova vrata! Ovako kaže Gospod: postupajte pravo i pravedno. Od tlačitelja izbavljajte pokradenog. Došljaka, siroče i udovicu ne zlostavljajte i ne tlačite. Ne prolivajte krv nevinih na ovom mestu! Jer ako ovo budete predano radili, tada će na vrata dvora ovog ulaziti carevi koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima – oni, njihove sluge i njihov narod. A ne budete li poslušali ove reči, sobom se zaklinjem – govori Gospod – ovaj će dvor postati pustoš!’“

Jer ovako kaže Gospod za dvor Judinog cara:

„Meni si ti kao Galad i vrh Livana,

ali ću te stvarno pretvoriti u pustinju,

u gradove raseljene.

Zatirača spremam na tebe,

sve do jednog naoružanog!

Najbolje će tvoje kedrove poseći

i u vatru baciti.

Mnogi će narodi prolaziti pored ovog grada, pa će se međusobno pitati: ’Zašto je Gospod postupio ovako sa velikim gradom ovim?’ I odgovoriće: ’Zato što su napustili savez Gospoda, Boga svoga, pa su se klanjali drugim bogovima i služili su im.’“

Ne oplakujte mrtvog i ne žalite za njim!

Nego gorko jecajte za onim što odlazi,

da se više ne vrati

i ne vidi svoj rodni kraj.

Ovako kaže Gospod o Salumu, sinu Judinog cara Josije, postavljenom na mesto svog oca Josije i koji je otišao iz ovog mesta: „On se nikada više neće vratiti. Tamo gde su ga odveli, u izgnanstvo, tamo će i da umre. Ovu zemlju on nikada više neće videti.

Teško onome što kuću nepravedno kući,

i odaje gornje, ali ne po pravdi;

kome sunarodnik radi bez naknade

i koji ne daje trudbeniku platu.

Jer taj kaže: ’Sazidaću sebi kuću poveliku

i prostrane gornje sobe.’

Otvoriće za sebe prozore,

pa kedrom oblaže i crvenim boji.

Zar ti vladaš

da bi se kedrovinom razmetao?

Zar tvoj otac nije i jeo i pio,

zar nije pravedno i pravično radio,

pa mu je bilo dobro?

Branio je siromaha i ubogog.

I onda je bilo dobro.

Ne znači li to poznavati mene?

– govori Gospod.

Ali tvoje oči i tvoje srce

ne teže ničem sem nepoštenom dobitku

i prolivanju krvi nevinoga,

da bi tlačio i iznuđivao.“

Ovako kaže Gospod o Joakimu, sinu Judinog cara Josije:

„Neće za njim zažaliti:

’Jao, brate moj! Jao, sestro!’

Neće za njim zažaliti:

’Jao, gospodaru! Jao njegovo veličanstvo!’

Sahraniće ga kao što magarca sahranjuju.

Odvući će ga i baciti

podalje od vrata Jerusalima.

Popni se na Livan i viči!

Na Vasanu glasom zaječi

i zaviči sa Avarima,

jer su satrveni svi tvoji ljubavnici.

A ja sam ti govorio u tvom blagostanju,

a ti si rekao: ’Neću da slušam!’

I to ti je bio put još od mladosti tvoje –

da ne slušaš moj glas.

Svim tvojim pastirima vetar pastir će da bude,

a i tvoji ljubavnici će otići u izgnanstvo.

A onda ćeš se baš zastideti i ponižen ćeš biti

zbog svih svojih zala.

Ti što sediš na ’Livanu’,

ugnežden u kedrovinu:

kako ćeš stenjati kad te spopadnu trudovi

i bol kao porodilju!

Života mi moga – govori Gospod – sve da Jehonija, sin Judinog cara Joakima, bude i pečatni prsten na desnoj ruci mojoj, i odande ću te strgnuti. Predaću te u ruke onima koji ti o glavi rade, u ruke onih od kojih strepiš, u ruke vavilonskog cara Navuhodonosora i u ruke Haldejaca. Izbaciću i tebe i majku tvoju koja te rodila u drugu zemlju, tamo gde se niste rodili. I tamo ćete umreti. A u zemlju u koju im duša žudi da se vrati, vratiti se neće.“

Je li krčag prezren i polupan ovaj čovek Jehonija?

Ili je posuda koju niko neće?

Zašto su odbačeni i on i njegovo potomstvo,

isterani u zemlju koja im je tuđa?

O, zemljo! O, zemljo!

O, zemljo, čuj reč Gospodnju!

Ovako kaže Gospod:

„Zapiši: ovaj čovek je kao bez poroda

i neće napredovati za života svoga.

Neće napredovati niko od njegovih potomaka,

niko neće sedeti na prestolu Davidovom

da bi ponovo vladao Judom.