Sal. Salmos, salmo Libro de los Salmos, salmo 91

U zaklonu Svevišnjeg ko prebiva,

u senci Svemoćnog taj počiva!

Gospodu ću reći:

„Moj zaklone i tvrđavo moja!

Moj Bože u koga se uzdam.“

Jer on će te izbaviti

iz ptičarske omče

i pomora kobnog.

Svojim perjem pokriće te,

sakrićeš se pod njegova krila;

štit i bedem istina je njegova.

Strahote noćne nećeš se plašiti,

a ni strele koja danju leti;

ni pomora što se mrakom šunja,

ni zaraze što kosi u podne.

Pored tebe hiljada će pasti,

tebi zdesna i deset hiljada,

a tebi se približiti neće!

Samo ćeš rođenim očima da gledaš,

nad opakim videćeš osvetu.

Zato što si u Gospodu, u utočištu mome,

u Svevišnjem prebivalište sebi našao

zlo te zadesiti neće,

i ni blizu tvog šatora pošast prići neće.

Jer on će zapovediti svojim anđelima

da te čuvaju na svim tvojim putevima.

Oni će te poneti na svojim rukama,

da nogom ne bi o kamen zapeo.

Izgazićeš i lava i zmiju,

pregazićeš lavića i guju.

„Izbaviću ga jer mi je privržen;

na visinu, u zaklon ga stavljam,

jer poznaje moje ime.

On će mene zvati, a ja ću mu se odazvati;

biću sa njim u nevolji da ga spasem

i učinim časnim.

Životom dugim ću ga nasititi,

daću mu da vidi izbavljenje moje.“