1Sam1 S. 1 Samuelova1 Samuel, poglavljecapítulo Prva knjiga o SamueluPrimer libro de Samuel, poglavljecapítulo 1

Samuelovo rođenje

U Ramatajim-Sufu živio je neki čovjek iz Efrajimove gore po imenu Elkana, sin Jerohama, sina Elihua, sina Tohua, sina Sufova, Efrajimljanin. Imao je dvije žene. Jedna se zvala Ana, a druga Penina. Penina je imala djecu, a Ana je bila bez djece. Taj je čovjek išao svake godine iz svojega grada da se u Šilu pokloni Gospodinu nad vojskama i da mu žrtvuje. Oba Elijeva sina, Hofni i Pinhas, bili su tamo Gospodnji svećenici. Kada god bi Elkana prinosio žrtvu, morao je svojoj ženi Penini i svim njezinim sinovima i kćerima dati više žrtvenih dijelova, a Ani bi, na svoju žalost, dao samo jedan dio, iako je više ljubio Anu. Nju je osim toga žalostila njezina suparnica i dražila ju je, jer joj Gospodin nije bio udijelio djece.

Tako je išlo iz godine u godinu. Kad je god išla u Gospodnju kuću, onda bi je tako jako žalostila da je plakala i ništa nije jela.

Njezin muž Elkana namjeravao ju je tada utješiti: »Ana, zašto plačeš? Zašto ništa ne jedeš? Zašto si tako turobna? Zar ti ja nisam više vrijedan nego desetero djece?«

Kad se je opet jednom održavala žrtvena gozba u Šilu i pilo se, Ana ustade. Upravo je sjedio svećenik Eli na stolcu, na pragu Gospodnjega svetišta.

U dubokoj tuzi molila se ona, gorko plačući Gospodinu. I zavjetova ovo: »Gospodine nad vojskama, ako pogledaš na muku svoje sluškinje i spomeneš me se i ne zaboraviš svoje sluškinje nego mi daruješ sina, onda ću ga ja, dok je god živ, posvetiti Gospodinu, i britva ne će doći na njegovu glavu.«(a)1,11 Jedna od odredaba koje su se morali pridržavati nazireji, ljudi na osobit način posvećeni službi Božjoj, bila je i ta da nisu smjeli strići kosu, niti piti opojnih pića.

Dok se je ona tako dugo molila pred Gospodinom, promatrao je Eli njezina usta. Ana je naime govorila tiho, u sebi; samo su se micale njezine usne, a glas joj se nije mogao čuti. Stoga Eli pomisli da je pijana.

Eli je upita: »Dokle ćeš biti pijana? Gledaj da se opet otrijezniš!«

Ana odvrati: »Ah ne, gospodaru moj, ja sam nesretna žena. Vina i opojna pića nisam pila, nego sam izlila dušu svoju pred Gospodinom. Nemoj smatrati svoju sluškinju nevaljalom ženom! Samo od velike brige i tuge tako sam se molila.«

Eli joj odgovori: »Idi s mirom! Bog Izraelov ispunit će molbu koju si mu upravila.«

Ona odvrati: »Neka nađe tvoja sluškinja milost u tvojim očima!« Tada ode žena svojim putem i jela je, i nije više bila žalosna.

Kad sutradan rano obaviše svoj poklon pred Gospodinom, vratiše se natrag svojoj kući u Ramu. Elkana spozna svoju ženu Anu i Gospodin je se spomenu.

Kad prođe jedna godina, rodi Ana, koja je bila zatrudnjela, sina. Nadjenu mu ime Samuel; »jer«, reče, »isprosih ga od Gospodina.«(b)1,20 Ime Samuel može značiti »od Boga uslišan« ili »Bog usliši«. Oboje odgovara majčinoj izjavi. Kad je njezin muž Elkana s cijelom svojom obitelji opet pošao da prinese Gospodinu godišnju žrtvu i ono što je bio zavjetovao, Ana ne pođe, nego reče mužu:

»Kad prestanem dojiti dječaka, onda ću ga odvesti, da se pokaže pred Gospodinom i da tamo zauvijek ostane.«

Njezin muž Elkana joj odvrati: »Čini kako misliš da je dobro! Ostani dok ga ne prestaneš dojiti! Neka Gospodin ispuni svoje obećanje!«

Tako osta žena i dojila je svog sina dok ga ne odbi. Čim ga je bila odbila, povede ga sa sobom i uzme trogodišnje govedo, efu brašna i mijeh vina. Tako ga uvede u Gospodnje svetište u Šilu. Dječak je tada bio još veoma mlad.

Kad zaklaše govedo i dječaka dovedoše Eliju, reče ona: »Oprosti, gospodaru! Kako živ bio, gospodaru moj, ja sam ona žena koja je stajala ovdje kod tebe da se pomoli Gospodinu. Molila sam se za ovoga dječaka. I usliša mi Gospodin molbu koju mu upravih. Zato ga predajem Gospodinu. Dok je god živ, neka je posvećen Gospodinu!« Tada se ona ondje pokloni Gospodinu.