Prop Propovjednik, poglavlje Propovjednik, poglavlje 3

Vreme za sve

Sve ima svoje doba i svaka stvar pod nebesima ima prikladno vreme:

vreme rađanja i vreme umiranja;

vreme sađenja i vreme vađenja posađenog;

vreme ubijanja i vreme lečenja;

vreme rušenja i vreme građenja;

vreme plakanja i vreme smejanja;

vreme žaljenja i vreme igranja;

vreme razbacivanja kamenja i vreme sakupljanja kamenja;

vreme grljenja i vreme rastajanja;

vreme traganja i vreme mirenja sa gubitkom;

vreme čuvanja i vreme bacanja;

vreme cepanja i vreme ušivanja;

vreme ćutanja i vreme govora;

vreme ljubavi i vreme mržnje;

vreme rata i vreme mira.

I kakva je korist trudbeniku od njegovog truda? Posmatrao sam posao koji je Bog dao ljudima da se njime bave. Naime, sve je predivno stvorio u prikladno vreme. Čak im je i večnost stavio u srca, ali ljudi ne mogu da dokuče dela koja Bog čini od početka do svršetka. Otkrio sam da za njih ništa bolje nema nego da se raduju i čine dobro sav svoj život; da svi ljudi jedu i piju, da uživaju korist truda svoga. I to je Božiji dar. Saznao sam da sve što Bog čini ostaje doveka, da tome ništa ne može da se doda i da od toga ništa ne može da se oduzme, da sve što Bog čini jeste da bi ga se ljudi bojali.

I sve što je bilo, jeste i sada,

i sve što će tek da bude, već je bilo,

a Bog traži ono što je minulo.

Još sam video pod kapom nebeskom:

da na mestu pravde stoji nepravednost

i na mestu pravednosti stoji nepravednost.

Kazao sam u svom srcu:

„Bog će da sudi

i pravedniku i nepravedniku,

jer postoji prikladno vreme,

za svaku stvar i delo svako.“

Još sam kazao u svom srcu u vezi ljudi: „Bog ih iskušava, da uvide da su kao stoka, baš oni sami.“ Jer, sudbina ljudi i sudbina stoke je jednaka sudbina: umiru i oni, a umire i ona. U svima je isti dah i čovek nije bolji od stoke. Da, jer sve je prolazno. Na isto mesto svi odlaze, jer su svi iz prašine i svi se u prašinu vraćaju. Ko zna odlazi li gore duh ljudi, a duh stoke odlazi li dole, u zemlju?

Shvatio sam da za ljude nema boljeg nego da se raduju u svom poslu, jer to im je dano. Elem, ko će ih vratiti da vide kako će nakon njih biti?