Jr Jeremija, poglavlje Jeremija, poglavlje 17
Judin je greh zapisan gvozdenim perom,
urezan dijamantskim šiljkom
na ploču njihovog srca
i na rogove vaših žrtvenika.
Deca njihova razmišljaju
o njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima,
pod zelenim drvećem
na visokim brdima.
A ti što se penješ na planinu u polju:
tvoje dobro i sva imanja tvoja
dajem kao plen,
i tvoje uzvišice za greh
po svim tvojim granicama.
I ti sam ćeš da izgubiš nasledstvo
koje sam ti dao.
Učiniću da robuješ svojim neprijateljima
u zemlji koju ne znaš,
jer si zapalio vatru moga gneva
i doveka ona bukti.“
Ovako kaže Gospod:
„Proklet je čovek u čoveka što se uzda,
snagu svoju što u telu traži,
a od Gospoda okreće srce svoje!
Biće kao grm u pustinji
što i ne zna kad mu dobro dođe.
Tavoriće u bezvodnoj pustari,
u slatini gde niko ne živi.
Blagosloven je čovek što se uzda u Gospoda
i kome je Gospod uzdanica!
On će biti kao drvo posađeno pored voda,
što korenje pruža ka živome toku.
Pripeka kad dođe, ono se ne boji;
lišće mu zeleno kroz godinu celu.
Od suše ne strepi,
ploda uvek ima.
Srce je varljivo više od sveg drugog.
Nepopravljivo je,
i ko će ga znati!
Ja, Gospod, ispitujem srce,
nutrinu proveravam;
pa svakome dajem po njegovom putu,
a i prema plodu od njegovih dela.
Kao jarebica što se leže, ali ne izleže,
onaj je što blago nepošteno zgrće:
na pola mu života blaga više nema,
a on na svome kraju ispada budala.“
Presto slave od davnina uzvišen,
mesto je našeg Svetilišta.
Nado Izrailjeva, Gospode,
postideće se svi koji te ostave.
Oni koji su se okrenuli od mene u prašinu biće upisani,
jer su ostavili Gospoda,
izvor svežih voda.
Izleči me, Gospode, da budem izlečen!
Spasi me da i spasen budem,
jer si ti moja slava!
Gle njih, govore mi:
„Gde je reč Gospodnja?
Hajde, nek se zbude!“
Ja se nisam ustezao da ti pastir budem, da za tobom idem.
Priželjkivao ti nisam taj dan nesnosni.
I ti znaš šta su moje usne rekle u prisustvu tvome.
Ne budi mi ti na užas,
jer si moje utočište u danu propasti!
Nek se stide moji gonitelji,
a ne ja da se stidim.
Neka oni budu zaplašeni,
a ne ja da zaplašen budem.
Sruči na njih dan propasti
i slomi ih dvaput jačim slomom.
Subota – posvećeni dan
Gospod mi je ovako rekao: „Idi i stani na Vrata sinova naroda, kroz koja ulaze Judini carevi i kroz koja izlaze, i na sva vrata Jerusalima. Reci im: ’Čujte reč Gospodnju, o, carevi Judini i sva Judo i svi stanovnici Jerusalima koji ulazite kroz ova vrata! Ovako kaže Gospod: čuvajte živote svoje pa ne nosite robu u subotu i ne unosite je na jerusalimska vrata. Ni iz svojih kuća ne iznosite robu u subotu i ne radite nikakvog posla. Posvetite subotu kao što sam zapovedio vašim precima. Ali oni nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Tvrdoglavi su postali, nisu slušali i nisu prihvatili karanje. Ali, budete li me pažljivo slušali – govori Gospod – i subotom ne budete nosili robu kroz gradska vrata, već posvetite subotu i ne radite nikakav posao: tada će na gradska vrata ulaziti carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima – oni, njihovi glavari, svi Judejci i svi stanovnici Jerusalima. A grad će ovaj ostati doveka. I doći će iz Judinih gradova, svi što su oko Jerusalima, iz Venijaminove zemlje, iz ravnice, sa brda i iz Negeva oni što donose svespalnice, žrtve, žitne žrtve i tamjan, i oni što donose zahvalnice u Dom Gospodnji. Ali ako me ne poslušate – da posvetite subotu, da ne nosite robu i prolazite kroz jerusalimska vrata u subotu – zapaliću vatru na njegovim vratima da proguta dvorove Jerusalima, i neće se ugasiti.’“