Jr Jeremija, poglavlje Jeremija, poglavlje 6

Jerusalim pod opsadom

Beži i sklanjaj se iz Jerusalima,

narode Venijaminov!

U Tekuji zatrubi u trubu,

a u Vet-Keremu vatrom dajte znak,

jer se sa severa nadvija propast

i veliko razaranje.

Razoriću lepuškastu i razmaženu ćerku sionsku!

Njoj dolaze pastiri sa svojim stadima,

oko nje podižu šatore

i svaki će da pase po svom delu.“

„Pozivajte na boj protiv nje!

Ustanimo i krenimo na njih usred bela dana.

Jao nama! Dan izmače

i večernje senke su se izdužile.

Ustanimo i krenimo

da joj po noći razorimo dvorove!“

Jer govori Gospod nad vojskama:

„Secite stabla

i naspite bedem protiv Jerusalima.

Grad će taj da odgovara

zbog tlačenja što je svud po njemu.

Kao što bunar čuva hladnu vodu

tako i on čuva zlo svoje.

Nasilje i pustoš se čuju u njemu,

a preda mnom stalno bolest su i rane.

Pouči se, Jerusalime,

da se ne bi od tebe odvojila moja duša,

da te ne bih pretvorio u opustošenu zemlju

u kojoj niko ne boravi.“

Govori Gospod nad vojskama:

„Temeljno će kao lozu popabirčiti

ostatak Izrailjev.

Vrati svoju ruku

kao berač grožđa nad mladicu.“

Kome da govorim, da upozoravam,

a da čuju?

Evo, neobrezano im je uho

i ne mogu da sa pažnjom čuju.

Evo, Gospodnja se reč za njih pretvorila u ruglo

i u njoj ne uživaju.

Pun sam gneva Gospodnjeg,

iznurilo me je da ga zadržavam.

„Izlij ga po deci na ulici

i na skup mladića.

I muža i ženu će zahvatiti,

i stare i vremenite.

Njihove će se kuće predati drugima,

baš kao i polja i žene,

jer ja ću podići svoju ruku

na stanovnike zemlje

– govori Gospod.

Baš svi, od malog pa do velikog među njima

grabe nepošteni dobitak.

Od proroka pa do sveštenika,

baš svi varaju.

Oni mom narodu

olako leče prelom pričajući:

’Mir! Mir!’

A nema mira.

Jesu li se zastideli zato što su učinili gadost?

Baš se nimalo nisu zastideli

i ne znaju za stid.

Zato će pasti među one što padaju

i u času kada ih kaznim biće sapleteni

– govori Gospod.“

Ovako kaže Gospod:

„Stanite na puteve, gledajte

i pitajte za staze od davnina.

Pa koji je put dobar, idite njime,

i nađite spokoj svojim dušama.

Ali oni rekoše: ’Nećemo da idemo!’

Stražare sam postavio nad vama:

’Pazite na zvuk trube!’

Ali su mi oni rekli: ’Nećemo da pazimo!’

Zato slušajte, narodi,

i poznaj, zajednico, šta je s njima:

Poslušaj zemljo!

Evo donosim propast na ovaj narod,

plod samih njihovih spletki.

Jer za moje reči nisu marili

i moj su Zakon prezreli.

Šta će meni tamjan što dolazi iz Save

i cimet iz daleke zemlje?

Ne prihvatam vaše svespalnice.

I u ostalim žrtvama ne uživam.“

I zato kaže Gospod:

„Evo, daću ovom narodu kamenje spoticanja,

pa će se spoticati o njih.

Nastradaće i očevi i sinovi, sused i njegov prijatelj.“

Evo kako govori Gospod:

„Gle, narod dolazi

iz severne zemlje!

Veliki će narod biti podignut

iz najdaljih zemljinih krajeva.

Oni drže luk i koplje.

Okrutni su i nemilosrdni,

a glas im huči kao more.

Jašu konje spremni kao ratnik

protiv tebe, ćerko sionska.“

Čuli smo o njima glas

i ruke su nam klonule,

obuzeli su nas zebnja

i bol kao porodilju.

Ne izlazi u polje

i ne idi putem,

jer je užas odasvud

i mač neprijateljev.

Ćerko mog naroda, opaši kostret

i valjaj se u pepelu.

Žali kao za jedincem, gorko plači

jer će nenadano doći na nas zatirač.

„Postavio sam te kao ispitivača metala među moj narod,

kao utvrđenje, da ispitaš

i oprobaš njihov put.

Svi su oni najgori odmetnici,

idu pa kleveću.

Oni su od bronze i gvožđa,

svi su zatirači.

Mehovi se zapališe od vreline

i vatra je spalila olovo.

Zalud neko pretapa i kali,

jer zlikovce ne može da odvoji.

’Srebro odbačeno’, zvaće se,

jer ih je Gospod odbacio.“