Dj Djela apostolska, poglavlje Djela apostolska, poglavlje 14
Павле и Варнава у Иконијуму
У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.
Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, па су тамо проповедали еванђеље.
Павле и Варнава у Листри
А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.
Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«
И човек скочи и прохода.
Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«
Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.
Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. Он је у прошлости14,16 у прошлости Дословно: у прошлим поколењима. пустио све народе да иду својим путем, али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«
И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.
Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.
Повратак у Антиохију Сиријску
Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију. Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље. По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.
Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију. Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију, па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили. Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере. Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.