Ps Psalmi, psalam Psalmi, psalam 10

Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?

Зашто се кријеш у временима невоље?

Опаки у својој надмености сиромахе прогони;

они се хватају у сплетке које је смислио.

Опаки се пожудом свога срца хвали,

лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.

Опаки у својој надмености Бога не тражи,

нема места за Бога у његовим наумима.

Путеви су му увек успешни,

надмен је и далеко су од њега твоји закони,

презире све своје душмане.

Мисли: »Нећу посрнути.

Никад ме неће задесити зло.«

Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,

под језиком му мука и несрећа.

У заседи лежи покрај села,

из потаје убија недужнога,

очима вреба жртве.

У заседи лежи као лав у брлогу,

у заседи лежи да сиромаха ухвати,

да га у мрежу ухвати и одвуче.

Жртве се руше, сатрвене,

под његовом снагом падају.

А он мисли: »Заборавио је Бог.

Сакрио је лице и никад ништа не види.«

Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!

Сиромахе не заборави!

Зашто да опаки презире Бога?

Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?

Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,

у руке их узимаш.

Невољник се теби предаје,

ти сирочади помажеш.

Сломи руку опакоме и зломе,

казни његову опакост, да се више не нађе.

ГОСПОД је Цар заувек и довека!

Нестаће незнабошци из његове земље.

Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,

охрабрујеш их и помно слушаш.

Браниш права сирочади и потлачених,

да их смртник више не застрашује.