Pr Proverbi, capitolo Proverbi di Salomone, capitolo 13

Наставак описивања мудрог и безумног живота.

Мудар син слуша наставу оца свог;

а подсмевач не слуша укоре.

Од плода уста својих сваки ће јести добро,

а душа неваљалих људи насиље.

Ко чува уста своја, чува своју душу;

ко разваљује усне, пропада.

Жељна је душа лењивчева, али нема ништа;

а душа вредних људи обогатиће се.

На лажну реч мрзи праведник;

а безбожник се мрази и срамоти.

Правда чува оног који ходи безазлено;

а безбожност обара грешника.

Има ко се гради богат а нема ништа,

и ко се гради сиромах а има велико благо.

Откуп је за живот човеку богатство његово,

а сиромах не слуша претње.

Видело праведничко светли се,

а жижак безбожнички угасиће се.

Од охолости бива само свађа,

а који примају савет, у њих је мудрост.

Благо које се таштином тече умањује се,

а ко сабира руком, умножава.

Дуго надање мори срце,

и жеља је испуњена дрво животно.

Ко презире реч сам себи уди;

а ко се боји заповести, платиће му се.

Наука је мудрога извор животни

да се сачува пругала смртних.

Добар разум даје љубав,

а пут је безаконички храпав.

Сваки паметан човек ради с разумом,

а безуман разноси безумље.

Гласник безбожан пада у зло,

а веран је посланик лек.

Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу;

а ко чува карање, прославиће се.

Испуњена је жеља сласт души,

а безумнима је мрско одступити ода зла.

Ко ходи с мудрима постаје мудар,

а ко се држи с безумницима постаје гори.

Грешнике гони зло,

а праведницима се враћа добро.

Добар човек оставља наследство синовима синова својих,

а грешниково имање чува се праведнику.

Изобила хране има на њиви сиромашкој,

а има ко пропада са зле управе.

Ко жали прут, мрзи на сина свог;

а ко га љуби, кара га за времена.

Праведник једе, и сита му је душа;

а трбух безбожницима нема доста.